Organizovano društvo
Sve što čovek radi tiče se ne samo njega, nego i drugih ljudi
Ima ljudi koji se žale na život. Nerado se prihvataju dužnosti i obaveza koje pred njima stoje. Smatraju da je za teškoće koje je potrebno da iznesu uvek neko drugi odgovoran.
Takvi ljudi ne shvataju cilj i smisao života. Oni se i ne trude da spoznaju cilj život. A smisao života vide jedino u gošćenju za prigotovljenom trpezom.
Takođe, ima ljudi koji ne uviđaju jedan veliki dar, svakom od nas dat, a to je – prilika da se učini neko dobro delo. Samo onaj ko je blagodaran na dobijenoj prilici, spreman je za žrtvu. Date prilike čovek ili na dobro ili na zlo koristi, ili ne koristi, pa tako u greh pada. Uvek je širi put koji u propast vodi.
Plodovi i posledice
Sebičan čovek ima oboren pogled. On vidi samo sebe i one oko sebe, koji njemu služe. Ne želi da vidi dalje od svojih interesa. A sve što čovek radi tiče se ne samo njega, nego i drugih ljudi. I zato bi život svakog čoveka (onaj s refleksijama na društveni život) trebalo da se tiče svih nas. Svet je u pokretu i sve se preliva; sabira ili rasipa. Vidimo dela velikih ljudi, kako ona dobro donosi celom svetu. A vidimo i dela velikih zločinaca, kako ona tragične i štetne posledice ostavljaju. Vidljivo je delo, odnosno nedelo i svakog drugog čoveka. I obrađena i neobrađena njiva se vidi. I po plodovima, i po posledica vidi se delo čoveka. Nije isto biti među dobrim domaćinima i biti među lenjivcima.
Olako okrećemo glavu i obaramo pogled od ljudi i pred ljudima koji dobro ne čine, kao da se to što oni čine ne tiče i nas. A tiče nas se, jer sve ostavlja posledice, zbog kojih će neko gorke plodove ubirati i koje će neko morati da sanira.
Kad smo u prirodi, zagledajmo se u mravinjak. Videćemo kako svi mravi organizovano i predano rade. Svi su posvećeni istom cilju. Savršeno su organizovani, s jasnom podelom rada. Komunikacija među njima je takva da se svi posvećuju rešavanju kompleksnih problema. Nema onih koji lenčare ili rade nešto suprotno od drugih.
Iz daljine posmatrano, i ljudske zajednice liče na mravinjake, a kad se približimo nekoj od tih zajednica, uvek vidimo nekoga ko bi da živi na tuđi račun.
Mali mrav svojim odnosom prema bližnjima i prema dužnostima svojim daje primer velikom čoveku, koji je u kosmosu samo malo veći od njega.
Ima ljudi koji ne znaju zašto rade; neretko rad doživljavaju kao kakvu osudu. Ne shvataju smisao rada.
Sve što čovek radi, ovde, na ovom svetu, radi zarad ljudi i zbog ljudi. Svaki posao tiče se ljudi. Zarad ljudi se zemlja obrađuje, po fabrikama i drugim radnjama proizvodi se sve što je potrebno. Zarad ljudi pekari, krojači i obućari rade. Zarad ljudi škole, bolnice i druge ustanove se otvaraju. Zarad ljudi novine i knjige se pišu. Zarad ljudi nauka se usavršava. Zarad ljudi i država je organizovana... I kad rade oko biljaka i životinja, ljudi rade za čoveka. Jer, sve je stvoreno zarad čoveka. Ne samo zarad, nego i zbog ljudi mnogo šta mora da se radi. Zbog ljudi postoje vojska, policija, sudstvo, razne vrste obezbeđenja i inspekcije...
Što je društvo organizovanije, to manje posla – zbog ljudi.
I kad hram gradi i Bogu služi, čovek to zarad ljudi čini. I sebe radi, u zajednici sa ljudima, slavu i molitvu Tvorcu uznosi.
Svi smo povezani nevidljivim nitima i svi smo upućeni jedni na druge.
Ima ljudi koji i deci svojoj prigovaraju za to što su ih odgajali i za njih morali da rade. Kao da su deca odlučivala da li će biti rođena.
Ne shvata čovek: i kad drugima čini – sebi čini.
Zdrava zajednica
Organizovano društvo je kao jedan organizam: svaki organ i svaka ćelija, s udelom svojim, u životu i u funkciji održava organizam. A u organizmu se pothranjuju i čuvaju. Kad neki organ oboli i ćelije izumiru, to ceo organizam oseća. I na najmanji ubod celo telo reaguje, kao što je i zaceljenje svake povrede ohrabrenje za ceo organizam. Zato bi svakom čoveku trebalo da bude u interesu da živi u zdravom društvu. Čemu će svako udeo svoj dati, po meri bića svog.
U organizovanom društvu svako svoje mesto ima, sa statusom koji zaslužuje.
U takvom društvu, na istini utemeljenom, pravda vlada, a spokoj ljude nadahnjuje.
Kada neko nešto dobro i lepo učini u svom selu ili gradu, unapredio je sredinu svoju. A kada neko nešto loše učini, mrlju je bacio na društvo kojem pripada.
Dobar čovek je blagodat društva; loš čovek je teret društva.
