У љубави постоје две стране
Психотерапеут Горан Марјановић каже да све више парова тражи помоћ, али у терапији успевају само уколико су обе стране спремне на промену понашања
Млади парови све чешће траже помоћ психотерапеута. Као да у време брзог живота, нервозе због великих трошкова и трке за зарадом траже трећу особу која ће обоје да саслуша и „пресуди”, каже психотерапеут Горан Марјановић за „Магазин”.
„Психотерапија за парове је, иначе, специјализована форма психолошке помоћи која се фокусира на побољшање комуникације, разумевања и блискости између партнера. Парови траже да им помогнете да превазиђу изазове с којима се суочавају у свакодневници. По нашим сазнањима данас емотивни, односно брачни партнери, имају сталне конфликте, неспоразуме и проблеме у комуникацији, због чега губе и блискост међу собом. Неретко и велике животне промене као што су мењање средине, губитак посла или смрт у породици утичу на њихов однос.”
Конфликти и свађе
Из његовог искуства, најчешћи разлози за одлазак неког пара код стручњака су конфликти и свађе. Истина, каже, нема особе која се никада није посвађала с партнером. Међутим, уколико су те препирке честе и не могу да их прекину, добро је да се обрате за помоћ.
„Љубомора је, такође, чест разлог свађа и она може да буде прилично разарајућа за једну везу или брак, јер стално неповерење ствара свакодневне конфликте. Терапија је у том случају усмерена на то да разумеју своје осећање љубоморе и почну њиме да управљају”.
Чест разлог лоших веза су проблеми у самој комуникацији. Када се људи не разумеју довољно, то ствара неспоразуме и неспособност да изразе осећања или своје потребе, а први симптом је када стално прекидају једно друго у разговору и разјашњењима. Велика криза у браку наступа и када супружници осећају да су се удаљили једно од другог изгубивши некадашњу блискост и међусобну нежност, због чега се многи обраћају терапеуту за помоћ да поново „кликну”, како се то у савременом речнику често каже.
У велике животне промене које утичу на партнерски однос, поред губитка извора зараде, пресељења и смрти вољеног члана породице, спада и рођење детета које некада зближи, а некада удаљи партнере. Саговорник додаје да је једини рецепт да о промени отворено разговарају, колико год болно било, да би препознали узрок.
Неверство је реалан и изузетно болан разлог партнерских конфликата и зато оно и доводи до озбиљних проблема у односу. Једино што психолог може да препоручи у том случају, уколико партнери желе да остану заједно, јесте да раде, и то стрпљиво на обнови поверења и изграде везу која је тога вредна, саветује психотерапеут.
„До напетости у односу, такође, доводе проблеми са сексуалношћу било ког од партнера, због чега је важно да отворено о томе разговарају и пронађу стручна решења. Све што се не призна и у ствари ставља под тепих, враћа се паровима као бумеранг”, додаје.
Како још каже Марјановић, све чешће помоћ психотерапеута траже парови који се припремају за брак или рођење детета: „Свесни су да су то највеће животне промене због чега су забринути како ће се снаћи у новој улози. Траже савет”.
Чест проблем у везама су у болести зависности. Често се ради о алкохолу или дрогама, али данас су све присутније зависности савременог живота, како зову претеране везаности коцку, друштвене мреже или порнографски садржај. Оне могу да имају озбиљан утицај на релацију двоје људи и да партнер који је зависности склон наруши поверење у вези. У том случају, улога психотерапије је, каже, да помогне паровима да раде на опоравку и излечењу зависника.
Погрешно понашање
Занимљиво је да се психотерапеутима све чешће јављају истополни парови који се суочавају с дискриминацијом, што доводи до стреса и анксиозности. У тим случајевима наш саговорник их учи како да се с тим суоче, односно како да развију стратегију понашања која би их заштитила од узнемирености.
„У свим наведенима случајевима, најважније је да партнере подстичемо да искрено и отворено разговарају о својим проблемима, али и осећањима и потребама сваког од њих двоје. Успеха имамо само када обе стране то желе. Има доста тврдоглавих људи, од којих неки упорно неће да виде колико је погрешно њихово понашање. На пример, ако се у пракси често вређање партнерке са ʼглупачоʼ и слично наставља, то само може да води даљим проблемима или насиљу у вези, а никако бољим односима. Са својим искуством од више од две деценије брака, увек покушавам да им кажем да никоме за сопствено лоше понашање не може кривац да буде друга страна и да заједно у будућност могу само ако обоје хоће промену.
