Кад мрачни злочини уздрмају Тревизу

Добрих италијанских крими-серија не мањка на малом екрану. Једна од таквих је и најновија „Стаки”, коју ће од вечерас, петком у 22.00 емитовати кабловски канал Стар крајм.

У серији снимљеној према популарним романима Фулвија Ерваса пратимо инспектора Стакија, необичног, тихог и изузетно проницљивог полицајца из Тревиза, чије методе не почивају на сили, већ на посматрању, слушању и дубоком разумевању људи. Његов рад води га у најмрачније пукотине североисточне Италије, где иза сваког злочина стоји сложена људска драма.

Улога Стакија припала је Џузепеу Батистону, док ћемо гледати и: Барбару Бобулову, Дијега Рибона, Алесија Пратика, Лауру Краведи и Стефана Дионизија. Креатори серије су Валерио Атанасио, који је уједно и редитељ и сценариста, и Матео Висконти и Матео Патенело.

Ко је жртва, а ко кривац

Током прве сезоне, Стаки ће се суочити са случајевима који откривају мрачну страну свакодневице – од наизглед обичних несрећа које крију намеру, преко злочина повезаних са породичним наслеђем, до истрага у којима је истина толико сложена да је тешко одредити ко је жртва, а ко кривац. То је управо оно због чега је италијанска публика била заинтригирана овом серијом, коју ће погледати и гледаоци из Србије.

Посебну снагу серији даје начин на који се Стаки односи према простору у коме ради. Венето у овој серији није само географска одредница, већ активни учесник радње. Магла која се спушта над пољима, тишина индустријских зона након радног времена, напуштене куће и уске улице Тревиза делују као продужетак унутрашњих стања ликова. Визуелни језик чини „Стакија” серијом која се не гледа, већ проживљава.

Редитељ Валерио Атанасио истиче да је рад на атмосфери био подједнако важан као и рад на сценарију.

„Од самог почетка смо знали да ова серија мора да дише својим темпом. Нисмо желели да убрзавамо радњу тамо где је тишина важнија од речи. Стаки често зна истину много пре него што је изговори, али он чека. Тај простор између сазнања и признања је драматуршки најузбудљивији. Венето нам је омогућио да визуелно испричамо причу о људима који живе са тајнама, о средини која изгледа мирно, а унутра је пуна ломова. Камера је ту да слуша, баш као и Стаки”, испричао је редитељ за италијанске медије током промоције серије.

Бег од сопствених проблема

Још један слој серије открива се кроз Стакијев лични однос према послу. Он није човек који бежи у рад да би заборавио сопствене проблеме, напротив, сваки случај га приморава да се суочи са сопственим границама. Он разуме кривицу, јер зна да нико није потпуно невин. Та емпатија, међутим, не значи слабост. Стаки је упоран, понекад тврдоглав, и спреман да иде до краја, чак и онда када истина прети да разори животе људи које је упознао.

Kомбинацијом крими-жанра, психолошке драме и изузетно пажљиво грађене атмосфере, „Стаки” се позиционира као један од најзанимљивијих италијанских серијала последњих година. То је прича о истини која не ослобађа увек, о правди која понекад боли и о људима који, попут самог Стакија, морају да науче да живе са оним што открију.

У свету у коме се истина често поједностављује, Стаки нас подсећа да је она готово увек сложена, и да је разумевање понекад најхрабрији чин.