Kad mračni zločini uzdrmaju Trevizu

Dobrih italijanskih krimi-serija ne manjka na malom ekranu. Jedna od takvih je i najnovija „Staki”, koju će od večeras, petkom u 22.00 emitovati kablovski kanal Star krajm.

U seriji snimljenoj prema popularnim romanima Fulvija Ervasa pratimo inspektora Stakija, neobičnog, tihog i izuzetno pronicljivog policajca iz Treviza, čije metode ne počivaju na sili, već na posmatranju, slušanju i dubokom razumevanju ljudi. Njegov rad vodi ga u najmračnije pukotine severoistočne Italije, gde iza svakog zločina stoji složena ljudska drama.

Uloga Stakija pripala je Džuzepeu Batistonu, dok ćemo gledati i: Barbaru Bobulovu, Dijega Ribona, Alesija Pratika, Lauru Kravedi i Stefana Dionizija. Kreatori serije su Valerio Atanasio, koji je ujedno i reditelj i scenarista, i Mateo Viskonti i Mateo Patenelo.

Ko je žrtva, a ko krivac

Tokom prve sezone, Staki će se suočiti sa slučajevima koji otkrivaju mračnu stranu svakodnevice – od naizgled običnih nesreća koje kriju nameru, preko zločina povezanih sa porodičnim nasleđem, do istraga u kojima je istina toliko složena da je teško odrediti ko je žrtva, a ko krivac. To je upravo ono zbog čega je italijanska publika bila zaintrigirana ovom serijom, koju će pogledati i gledaoci iz Srbije.

Posebnu snagu seriji daje način na koji se Staki odnosi prema prostoru u kome radi. Veneto u ovoj seriji nije samo geografska odrednica, već aktivni učesnik radnje. Magla koja se spušta nad poljima, tišina industrijskih zona nakon radnog vremena, napuštene kuće i uske ulice Treviza deluju kao produžetak unutrašnjih stanja likova. Vizuelni jezik čini „Stakija” serijom koja se ne gleda, već proživljava.

Reditelj Valerio Atanasio ističe da je rad na atmosferi bio podjednako važan kao i rad na scenariju.

„Od samog početka smo znali da ova serija mora da diše svojim tempom. Nismo želeli da ubrzavamo radnju tamo gde je tišina važnija od reči. Staki često zna istinu mnogo pre nego što je izgovori, ali on čeka. Taj prostor između saznanja i priznanja je dramaturški najuzbudljiviji. Veneto nam je omogućio da vizuelno ispričamo priču o ljudima koji žive sa tajnama, o sredini koja izgleda mirno, a unutra je puna lomova. Kamera je tu da sluša, baš kao i Staki”, ispričao je reditelj za italijanske medije tokom promocije serije.

Beg od sopstvenih problema

Još jedan sloj serije otkriva se kroz Stakijev lični odnos prema poslu. On nije čovek koji beži u rad da bi zaboravio sopstvene probleme, naprotiv, svaki slučaj ga primorava da se suoči sa sopstvenim granicama. On razume krivicu, jer zna da niko nije potpuno nevin. Ta empatija, međutim, ne znači slabost. Staki je uporan, ponekad tvrdoglav, i spreman da ide do kraja, čak i onda kada istina preti da razori živote ljudi koje je upoznao.

Kombinacijom krimi-žanra, psihološke drame i izuzetno pažljivo građene atmosfere, „Staki” se pozicionira kao jedan od najzanimljivijih italijanskih serijala poslednjih godina. To je priča o istini koja ne oslobađa uvek, o pravdi koja ponekad boli i o ljudima koji, poput samog Stakija, moraju da nauče da žive sa onim što otkriju.

U svetu u kome se istina često pojednostavljuje, Staki nas podseća da je ona gotovo uvek složena, i da je razumevanje ponekad najhrabriji čin.