Вино нас спаја
Запажени наступ кинеских произвођача, али и Тунижана и Италијана
Четврта „Винска визија Отвореног Балкана” почела је у знаку ознаке „УФИ апрувд ивент” (глобално призната гаранција квалитета) што је потврдило да је наш сајам постао централно место сусрета винске, ракијске и гастро понуде на западном Балкану. Да је на четвртом месту у Европи, после сајмова вина у Италији, Немачкој и Француској, доказао је још једном долазак стотина произвођача и туристичких агенција. Више од 60 винара пристигло је из 34 земље света, а посећеност је била вишеструко већа него досад, како нам је рекао први човек београдског сајма, Никола Банковић.
Можда су томе допринеле и популарне цене вина од око 700 динара, а она најцењенија могла су да се нађу за 1.200 до три хиљаде динара.
Заједнички штанд Србије, Северне Македоније и Албаније поново је био главно место окупљања јер су посетиоци, на видео-бимовима и етно-столовима рукотворина, могли да виде поред винске и целу туристичку понуду ових земаља, како нам је објаснила директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић: „Договорили смо се да прикажемо и традиционални и модеран начин представљања дестинација. Представљали смо старе занате, а посетиоци и винари су могли да учествују и у изради рукотворина”. У то су се новинари уверили, опробавши се у везу код Горане Вукас из Сланкамена и македонских уметница у изради веза од срме и слика од бакра, док су чланице културних друштава изводиле албански фолклор.
„Саранда, Ксамил, Вљора су за туристе популарни делови винске Албаније, у чијем срцу је Подградец на виноградарском југоистоку који излази на Охридско језеро”, рекла нам је Зана Ћела, директорка Туристичке организације Албаније.
Сматра да је овај сајам важан за све нас на Балкану: „Даје нам шансу да се заједно представимо, нарочито туристичким тржиштима далеких земаља које тек откривају балканске лепоте и различите укусе.”
Ове године представили су се винари из шест области. Домаћини из Каваје, Берата и Дуроса нагласили су да је реч о аутохтоним сортама које су на београдском сајму дошле до изражаја, јер је жири увео посебно оцењивање ових врста вина.
С њима се слаже Александар Клинчаров, председник Удружења македонских дестилерија и оснивач Асоцијације породичних винарија: „Докторанд сам и на теми органска вина, иначе, што је тренд у свету, али ми се чини да је та производња у нашем региону још у повоју. Из неког зазора произвођача, иако имамо добро тле”, каже.
Међу сто македонских винара који су се појавили на сајму, представила се и породица Попов с дугом винарском традицијом, из Кавадарца: „Долазимо од оснивања и очекујемо да ʼОтворени Балкан винска визијаʼ постане трећи по величини и значају сајам у Европи, јер видимо да се организација за четири године прилично модернизовала, а технолошки су опремљенији и винари који учествују”, каже Весна Чаверскова Попова.
Четврта „Винска визија Отвореног Балкана” почела је у знаку ознаке „УФИ апрувд ивент” (глобално призната гаранција квалитета) што је потврдило да је наш сајам постао централно место сусрета винске, ракијске и гастро понуде на западном Балкану. Да је на четвртом месту у Европи, после сајмова вина у Италији, Немачкој и Француској, доказао је још једном долазак стотина произвођача и туристичких агенција. Више од 60 винара пристигло је из 34 земље света, а посећеност је била вишеструко већа него досад, како нам је рекао први човек београдског сајма, Никола Банковић.
Можда су томе допринеле и популарне цене вина од око 700 динара, а она најцењенија могла су да се нађу за 1.200 до три хиљаде динара.
Заједнички штанд Србије, Северне Македоније и Албаније поново је био главно место окупљања јер су посетиоци, на видео-бимовима и етно-столовима рукотворина, могли да виде поред винске и целу туристичку понуду ових земаља, како нам је објаснила директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић: „Договорили смо се да прикажемо и традиционални и модеран начин представљања дестинација. Представљали смо старе занате, а посетиоци и винари су могли да учествују и у изради рукотворина”. У то су се новинари уверили, опробавши се у везу код Горане Вукас из Сланкамена и македонских уметница у изради веза од срме и слика од бакра, док су чланице културних друштава изводиле албански фолклор.
„Саранда, Ксамил, Вљора су за туристе популарни делови винске Албаније, у чијем срцу је Подградец на виноградарском југоистоку који излази на Охридско језеро”, рекла нам је Зана Ћела, директорка Туристичке организације Албаније.
Сматра да је овај сајам важан за све нас на Балкану: „Даје нам шансу да се заједно представимо, нарочито туристичким тржиштима далеких земаља које тек откривају балканске лепоте и различите укусе.”
Ове године представили су се винари из шест области. Домаћини из Каваје, Берата и Дуроса нагласили су да је реч о аутохтоним сортама које су на београдском сајму дошле до изражаја, јер је жири увео посебно оцењивање ових врста вина.
С њима се слаже Александар Клинчаров, председник Удружења македонских дестилерија и оснивач Асоцијације породичних винарија: „Докторанд сам и на теми органска вина, иначе, што је тренд у свету, али ми се чини да је та производња у нашем региону још у повоју. Из неког зазора произвођача, иако имамо добро тле”, каже.
Међу сто македонских винара који су се појавили на сајму, представила се и породица Попов с дугом винарском традицијом, из Кавадарца: „Долазимо од оснивања и очекујемо да ʼОтворени Балкан винска визијаʼ постане трећи по величини и значају сајам у Европи, јер видимо да се организација за четири године прилично модернизовала, а технолошки су опремљенији и винари који учествују”, каже Весна Чаверскова Попова.
И гиганти и мали винари
Осим винарских гиганата наших суседа, и из Црне Горе и Херцеговине дошло је ове године више него досад малих винара који су, каже Филип Вукићевић, добили веће шансе за развој него досад. Привредна комора Црне Горе окупила је на нашем сајму винске куће из Туза, Бјелопавлића, Црнице.
Новина сајма је велики наступ кинеских произвођача, који су нам представили ракију „саке” и жуто вино од пиринча чија је производња почела још крајем 18. века.
„За овакав наступ подстакла нас је интензивна сарадња ваше државе с нашом, захваљујући којој смо почели да волимо вино и увозимо га из Србије. Први пут сам на оваквом сајму и јако сам узбуђена”, рекла је Бела Јун из града Хуанџоу, представљајући посебне кинеске порцуланске посудице за пресипање вина и ракије.
Осим великог наступа италијанских винара, истакли су се и Тунижани који су по популарним ценама продавали вина из три региона светског гласа. Наши произвођачи, као по договору са њима, спустили су цене за ову прилику у којој су у оваквој конкуренцији од жирија добили велики број признања за квалитет.
Сремски винари овим путем увелико иду технолошки унапређени. Како нам је рекла Мирјана Барац, менаџер једне нове мање винарије, Сремски Карловци одвајкада су познати по аутохтоним сортама као што су грашац, шардоне и и сувињон, али је све већа и производња интернационалних врста у сарадњи са Црном Гором, БиХ и Хрватском, као и Словенијом и Италијом, а све више, каже, и са Швајцарском и Немачком. „Отворени Балкан” схватили су као позив да се представе, нудећи по пристојним ценама квалитетна вина – са чим се сложио амбасадор Конга Џозеф Калала Муламба, одушевљен што може да проба „тако добро пиће”, а какво се из географских разлога не производи у његовој земљи.
„Желимо да Србија буде земља у којој ће за нормалну цену свако моћи да попије добро вино”, рекла је Мирјана.
Дејан Ивановић из Неготинске крајине каже да је „Винска визија” сајам који је идеална прилика да људи пробају вина крајине, а да не морају да због тога путују. Уједно винари из Трашка с Буковског брда задовољни су што су могли да виде докле су стигли остали и у ком правцу иде винска индустрија. Иако живи у Швајцарској, није хтео да пропусти да наследи засаде који су „извори црвених вина јаких карактеристика, као и ʼбагринеʼ, специфичне сорте белог вина”.
У име винских кућа Александровачке жупе, млади наследник дуге породичне традиције Алекса Спасић каже да му је долазак овде значио, зато што су винари разменили „рецептуре” у прављењу вина. Он обећава да ће жупски крај тек „ојачати” и да ће нове генерације с дигитализацијом у производњи представити домаћа вина на светком тржишту у најбољем светлу.
Расте квалитет
Председница жирија „Вајн вижн” Керолајн Гилби за „Магазин” је казала да квалитет балканских вина расте. Она су аутентична и имају другу традицију.
Александар Благојевић из Овсишта код Тополе најављује да ће у срцу централне Србије отворити клуб у којем ће се служити вина свих наших произвођача.
Уз добар залогај
Једна од најпосећенијих била је хала у којој су кувари демонстрирали припрему хране какву „тражи ”вино као подлогу. Немања Вукашиновић представио је мус од хељдиног брашна и чварака као идеалан залогај за црвено, а сушени сир с босиљком за бело вино. Ипак, пршут са Златибора показао се као најомиљенији залогај винољубаца. Како је стални сарадник „Политике” и „Магазина” Слободан Јовчић објаснио, настао је у идеалним условима за сушење, на месту сусрета морске и планинске климе у ружи ветрова у Мачкату: „Пршут и вино су увек ишли једно уз друго, као путна торба и кишобран, не можете их раздвојити”. За вечеру је дегустаторима спремио качамак од белог златиборског брашна.
На питање зашто су манастирска вина увек хваљена као да су направљена с посебном љубављу и пажњом, одговорио нам је Бранислав Мондован из сурчинског манастира Фенек: „Увек је тако када се нешто ради уз благослов и Божју вољу. Али, мора да одстоји у барику бар годину дана, како препоручује монах и технолог манастира Нектарије”.
