Vino nas spaja

Četvrta „Vinska vizija Otvorenog Balkana” počela je u znaku oznake „UFI apruvd ivent” (globalno priznata garancija kvaliteta) što je potvrdilo da je naš sajam postao centralno mesto susreta vinske, rakijske i gastro ponude na zapadnom Balkanu. Da je na četvrtom mestu u Evropi, posle sajmova vina u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, dokazao je još jednom dolazak stotina proizvođača i turističkih agencija. Više od 60 vinara pristiglo je iz 34 zemlje sveta, a posećenost je bila višestruko veća nego dosad, kako nam je rekao prvi čovek beogradskog sajma, Nikola Banković.

Možda su tome doprinele i popularne cene vina od oko 700 dinara, a ona najcenjenija mogla su da se nađu za 1.200 do tri hiljade dinara.

Zajednički štand Srbije, Severne Makedonije i Albanije ponovo je bio glavno mesto okupljanja jer su posetioci, na video-bimovima i etno-stolovima rukotvorina, mogli da vide pored vinske i celu turističku ponudu ovih zemalja, kako nam je objasnila direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović: „Dogovorili smo se da prikažemo i tradicionalni i moderan način predstavljanja destinacija. Predstavljali smo stare zanate, a posetioci i vinari su mogli da učestvuju i u izradi rukotvorina”. U to su se novinari uverili, oprobavši se u vezu kod Gorane Vukas iz Slankamena i makedonskih umetnica u izradi veza od srme i slika od bakra, dok su članice kulturnih društava izvodile albanski folklor.

„Saranda, Ksamil, Vljora su za turiste popularni delovi vinske Albanije, u čijem srcu je Podgradec na vinogradarskom jugoistoku koji izlazi na Ohridsko jezero”, rekla nam je Zana Ćela, direktorka Turističke organizacije Albanije.

Smatra da je ovaj sajam važan za sve nas na Balkanu: „Daje nam šansu da se zajedno predstavimo, naročito turističkim tržištima dalekih zemalja koje tek otkrivaju balkanske lepote i različite ukuse.”

Ove godine predstavili su se vinari iz šest oblasti. Domaćini iz Kavaje, Berata i Durosa naglasili su da je reč o autohtonim sortama koje su na beogradskom sajmu došle do izražaja, jer je žiri uveo posebno ocenjivanje ovih vrsta vina.

S njima se slaže Aleksandar Klinčarov, predsednik Udruženja makedonskih destilerija i osnivač Asocijacije porodičnih vinarija: „Doktorand sam i na temi organska vina, inače, što je trend u svetu, ali mi se čini da je ta proizvodnja u našem regionu još u povoju. Iz nekog zazora proizvođača, iako imamo dobro tle”, kaže.

Među sto makedonskih vinara koji su se pojavili na sajmu, predstavila se i porodica Popov s dugom vinarskom tradicijom, iz Kavadarca: „Dolazimo od osnivanja i očekujemo da ʼOtvoreni Balkan vinska vizijaʼ postane treći po veličini i značaju sajam u Evropi, jer vidimo da se organizacija za četiri godine prilično modernizovala, a tehnološki su opremljeniji i vinari koji učestvuju”, kaže Vesna Čaverskova Popova.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Četvrta „Vinska vizija Otvorenog Balkana” počela je u znaku oznake „UFI apruvd ivent” (globalno priznata garancija kvaliteta) što je potvrdilo da je naš sajam postao centralno mesto susreta vinske, rakijske i gastro ponude na zapadnom Balkanu. Da je na četvrtom mestu u Evropi, posle sajmova vina u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, dokazao je još jednom dolazak stotina proizvođača i turističkih agencija. Više od 60 vinara pristiglo je iz 34 zemlje sveta, a posećenost je bila višestruko veća nego dosad, kako nam je rekao prvi čovek beogradskog sajma, Nikola Banković.

Možda su tome doprinele i popularne cene vina od oko 700 dinara, a ona najcenjenija mogla su da se nađu za 1.200 do tri hiljade dinara.

Zajednički štand Srbije, Severne Makedonije i Albanije ponovo je bio glavno mesto okupljanja jer su posetioci, na video-bimovima i etno-stolovima rukotvorina, mogli da vide pored vinske i celu turističku ponudu ovih zemalja, kako nam je objasnila direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović: „Dogovorili smo se da prikažemo i tradicionalni i moderan način predstavljanja destinacija. Predstavljali smo stare zanate, a posetioci i vinari su mogli da učestvuju i u izradi rukotvorina”. U to su se novinari uverili, oprobavši se u vezu kod Gorane Vukas iz Slankamena i makedonskih umetnica u izradi veza od srme i slika od bakra, dok su članice kulturnih društava izvodile albanski folklor.

„Saranda, Ksamil, Vljora su za turiste popularni delovi vinske Albanije, u čijem srcu je Podgradec na vinogradarskom jugoistoku koji izlazi na Ohridsko jezero”, rekla nam je Zana Ćela, direktorka Turističke organizacije Albanije.

Smatra da je ovaj sajam važan za sve nas na Balkanu: „Daje nam šansu da se zajedno predstavimo, naročito turističkim tržištima dalekih zemalja koje tek otkrivaju balkanske lepote i različite ukuse.”

Ove godine predstavili su se vinari iz šest oblasti. Domaćini iz Kavaje, Berata i Durosa naglasili su da je reč o autohtonim sortama koje su na beogradskom sajmu došle do izražaja, jer je žiri uveo posebno ocenjivanje ovih vrsta vina.

S njima se slaže Aleksandar Klinčarov, predsednik Udruženja makedonskih destilerija i osnivač Asocijacije porodičnih vinarija: „Doktorand sam i na temi organska vina, inače, što je trend u svetu, ali mi se čini da je ta proizvodnja u našem regionu još u povoju. Iz nekog zazora proizvođača, iako imamo dobro tle”, kaže.

Među sto makedonskih vinara koji su se pojavili na sajmu, predstavila se i porodica Popov s dugom vinarskom tradicijom, iz Kavadarca: „Dolazimo od osnivanja i očekujemo da ʼOtvoreni Balkan vinska vizijaʼ postane treći po veličini i značaju sajam u Evropi, jer vidimo da se organizacija za četiri godine prilično modernizovala, a tehnološki su opremljeniji i vinari koji učestvuju”, kaže Vesna Čaverskova Popova.

I giganti i mali vinari

Osim vinarskih giganata naših suseda, i iz Crne Gore i Hercegovine došlo je ove godine više nego dosad malih vinara koji su, kaže Filip Vukićević, dobili veće šanse za razvoj nego dosad. Privredna komora Crne Gore okupila je na našem sajmu vinske kuće iz Tuza, Bjelopavlića, Crnice.

Novina sajma je veliki nastup kineskih proizvođača, koji su nam predstavili rakiju „sake” i žuto vino od pirinča čija je proizvodnja počela još krajem 18. veka.

„Za ovakav nastup podstakla nas je intenzivna saradnja vaše države s našom, zahvaljujući kojoj smo počeli da volimo vino i uvozimo ga iz Srbije. Prvi put sam na ovakvom sajmu i jako sam uzbuđena”, rekla je Bela Jun iz grada Huandžou, predstavljajući posebne kineske porculanske posudice za presipanje vina i rakije.

Osim velikog nastupa italijanskih vinara, istakli su se i Tunižani koji su po popularnim cenama prodavali vina iz tri regiona svetskog glasa. Naši proizvođači, kao po dogovoru sa njima, spustili su cene za ovu priliku u kojoj su u ovakvoj konkurenciji od žirija dobili veliki broj priznanja za kvalitet.

Sremski vinari ovim putem uveliko idu tehnološki unapređeni. Kako nam je rekla Mirjana Barac, menadžer jedne nove manje vinarije, Sremski Karlovci odvajkada su poznati po autohtonim sortama kao što su grašac, šardone i i suvinjon, ali je sve veća i proizvodnja internacionalnih vrsta u saradnji sa Crnom Gorom, BiH i Hrvatskom, kao i Slovenijom i Italijom, a sve više, kaže, i sa Švajcarskom i Nemačkom. „Otvoreni Balkan” shvatili su kao poziv da se predstave, nudeći po pristojnim cenama kvalitetna vina – sa čim se složio ambasador Konga Džozef Kalala Mulamba, oduševljen što može da proba „tako dobro piće”, a kakvo se iz geografskih razloga ne proizvodi u njegovoj zemlji.

„Želimo da Srbija bude zemlja u kojoj će za normalnu cenu svako moći da popije dobro vino”, rekla je Mirjana.

Dejan Ivanović iz Negotinske krajine kaže da je „Vinska vizija” sajam koji je idealna prilika da ljudi probaju vina krajine, a da ne moraju da zbog toga putuju. Ujedno vinari iz Traška s Bukovskog brda zadovoljni su što su mogli da vide dokle su stigli ostali i u kom pravcu ide vinska industrija. Iako živi u Švajcarskoj, nije hteo da propusti da nasledi zasade koji su „izvori crvenih vina jakih karakteristika, kao i ʼbagrineʼ, specifične sorte belog vina”.

U ime vinskih kuća Aleksandrovačke župe, mladi naslednik duge porodične tradicije Aleksa Spasić kaže da mu je dolazak ovde značio, zato što su vinari razmenili „recepture” u pravljenju vina. On obećava da će župski kraj tek „ojačati” i da će nove generacije s digitalizacijom u proizvodnji predstaviti domaća vina na svetkom tržištu u najboljem svetlu.

Raste kvalitet

Predsednica žirija „Vajn vižn” Kerolajn Gilbi za „Magazin” je kazala da kvalitet balkanskih vina raste. Ona su autentična i imaju drugu tradiciju.

Aleksandar Blagojević iz Ovsišta kod Topole najavljuje da će u srcu centralne Srbije otvoriti klub u kojem će se služiti vina svih naših proizvođača.

Uz dobar zalogaj

Jedna od najposećenijih bila je hala u kojoj su kuvari demonstrirali pripremu hrane kakvu „traži ”vino kao podlogu. Nemanja Vukašinović predstavio je mus od heljdinog brašna i čvaraka kao idealan zalogaj za crveno, a sušeni sir s bosiljkom za belo vino. Ipak, pršut sa Zlatibora pokazao se kao najomiljeniji zalogaj vinoljubaca. Kako je stalni saradnik „Politike” i „Magazina” Slobodan Jovčić objasnio, nastao je u idealnim uslovima za sušenje, na mestu susreta morske i planinske klime u ruži vetrova u Mačkatu: „Pršut i vino su uvek išli jedno uz drugo, kao putna torba i kišobran, ne možete ih razdvojiti”. Za večeru je degustatorima spremio kačamak od belog zlatiborskog brašna.

Na pitanje zašto su manastirska vina uvek hvaljena kao da su napravljena s posebnom ljubavlju i pažnjom, odgovorio nam je Branislav Mondovan iz surčinskog manastira Fenek: „Uvek je tako kada se nešto radi uz blagoslov i Božju volju. Ali, mora da odstoji u bariku bar godinu dana, kako preporučuje monah i tehnolog manastira Nektarije”.