БЕЛЕШКЕ С ПУТА – Ланзароте

Чокоти на ивици пустиње

На удаљеном шпанском острву у Канарском архипелагу узгаја се грожђе, али у крајње необичним условима: на црној, вулканској земљи под оштрим ветровима с Атлантика

Фото М. Влаисављевић

Када смо обележили тачке које желимо да посетимо на удаљеном шпанском острву Ланзароте у Канарском архипелагу, виногради нам нису били на листи приоритета. Посетићемо их баш ако нам се намести, мислили смо, јер винограда смо се нагледали онолико по Србији.

Ипак, кад смо прошли поред њих затекли смо готово нестварне призоре. Уверили смо се шта човек може све да уради када се прилагоди природи и њеној невероватној сили. Укопани, ограђени и више рашчупани него уредни – тако су изгледали низови винове лозе.

Засади у појединачним кратерима

На први поглед, Ланзароте делује као последње место на којем би могао да опстане виноград. Црна вулканска земља, оштри ветрови с Атлантика и готово пустињска клима више подсећају на Марс него на дом винске културе. Али, управо је у овим суровим условима настала једна од најфасцинантнијих виноградарских прича Европе, која данас привлачи знатижељнике са свих меридијана.

Срце винске производње на Ланзароту је долина Ла Герија, где се виногради не саде у редове, већ у појединачне кратере, локално назване магаос. Свака лоза смешта се у удубљење окружено полукружним зидом од вулканског камена. Ова јединствена техника има две сврхе: штити осетљиву лозу од снажног ветра и омогућава да капи влаге из ноћне магле остану заробљене у земљи.

Уместо наводњавања, вулкански пепео – пикон – делује као природни сунђер, апсорбујући и чувајући влагу захваљујући коме чокоти преживљавају у условима где падавина готово да нема.

Иако се на острву узгаја више сорти, винска сцена Ланзарота најпоносније истиче Малвазију вулканику – аутохтону сорту, која даје ароматична вина. Посебно су цењена сува, свежа бела вина, али и полуслатке варијанте које задржавају природну арому тропског воћа и цитруса.

Иако је ерупција вулкана Тиманфаја у 18. веку уништила велике делове острва, она је парадоксално постала и темељ винске ренесансе Ланзарота. Дебели слојеви пепела претворили су се у идеалан супстрат за винограде, а земљиште богато минералима даје грожђу ноте које се ретко налазе у другим винским регијама света.

Подруми као културно наслеђе

Винарије данас чувају вековну традицију и сваке године производе ограничене серије вина које туристи радо дегустирају. Многе од њих смештене су у старим каменим здањима окруженим традиционалним виноградима који су под заштитом Унеска.

Захваљујући својој аутентичности, вина с Ланзарота постала су симбол острва. Локални винари истичу да свака боца носи „укус вулкана”, а да се у сваком гутљају осећа историја борбе човека и природе.