Човек који се истопио

Василиј Игњатенко био је један од ватрогасаца из града Припјата, који су први стигли до атомске централе Чернобиљ у којој је 26. априла.1986. године експлодирао Реактор 4. Василиј тада није знао да оштећени реактор испушта велику количину смртоносне радијације и наставио је да гаси пожар док није колабирао. Повраћао је и његова кожа је поцрвенела од опекотина услед радијације.

Он и његове колеге из шесте ватрогасне бригаде пребачени су на лечење у Москву. Он је тамо умро 18 дана касније. Његово тело сахрањено је у ковчегу од цинка и потом заливено бетоном,  јер је оно постало извор радијације. Мада, око тога постоје различита мишљења.

Лекари му нису скратили муке

Херој Василиј је умро у мукама. Лекари нису хтели да му прекрате патњу јер су желели да виде како се тело понаша под дејством енормне радијације.

Игњатенку је трансплатирана коштана срж коју је донирала његова старија сестра. Лекари су тако пробали да његовом телу помогну у производњи белих крвних зрнаца, да би га заштитили од инфекција. Операција није дала жељене резултате и убрзо му је опала коса а потом је почела да одумире кожа. Што се показао као највећи проблем. Његово тело није имало спољну заштиту. Отказали су и органи за варење и дисање. Лекари су били немоћни и Василиј Игњатенко је преминуо 13. маја 1986. године.

Смрт ћерке

У болници је уз Василија била и његова супруга Људмила. Она је током боравка у болници била у другом стању. Након смрти Василија она је родила женско дете, Наташу, која је убрзо умрла услед болести срца и јетре. Она је сахрањена на истом гробљу где и њен отац.

Људмила је тврдила да је њена ћерка умрла услед изложености радијацији, током боравка уз Василија. Лекари су међутим, тврдили да тело њеног супруга није могло да буде извор дадијације.