Увертира сваком ручку

Према истраживању, супа која се најчешће једе у Србији је бистра пилећа с резанцима, потом следи говеђа, док се оне од кокошијег, јунећег и ћурећег меса ређе нађу на трпези.

Умеће кувања добре супе преноси се с колена на колено, по рецептима наших бака и мајки. Фина, топла и благородна домаћа супа припрема се једноставно – поврће се „побаца” у дубљу шерпу и кува, потом процеди и дода тестенина, најчешће резанци – и на крају поспе першуном.

Ипак, домаћа супа име вуче од француске речи „soupe”, која пак корен има у сличној латинској речи, што само значи да су много пре нас ручкови почињали овим јелом. У чинији супе има много традиције. Ово наоко једноставно јело увертира је сваком ручку. И кад нема чега другог, увек се нађе нешто од намирница што може у воду, па на ватру. У ратовима људи су правили супе од свега што се могло наћи, рецимо, од љуспица пиринча, па и маховине, или коре дрвета и кромпира. Не гласи стара јеврејска пословица случајно: „Муку је лакше поднети са супом него без ње.”

Супе се деле на бистре, густе (крем супе, потажи, чорбе) и хладне с различитим основама, као што су оне од меса, поврћа, житарица, тестенина или комбиноване. Бистре се могу зготовити од пилећих и јунећих костију, а ту је и рибља чорба.

Крем супа се прави од повртног или месног бујона, обогаћеног павлаком, док све популарнији потажи настају миксањем састојака до кашасте текстуре, која се најчешће постиже леблебијом, сочивом и кромпиром. Онда ту је и подврста – чорба, али тачка раздвајањa је употреба више различитих зачина и додавање житарица или махунарки, најчешће грашка, бораније, сочива...

Хладне варијанте се припремају од свежег, сировог поврћа, зрелих житарица, па рибе или морских плодова, али и млечних додатака, попут млека, оног киселог, обичне и у новије време павлаке за кување. Како је лака за стомак, одржава ситост и не додаје много калорија, у томе би могло да лежи и објашњење зашто су према статистици жене приврженије супи од мушкараца, мада је певач Френк Синатра волео да му у шминкерници пре наступа обавезно сервирају пилећу супу с пиринчем. Супа тера и на размишљање. На пример, зашто се једе, а не пије, за шта је један од могућих одговора да је реч о пукој практичности, мада на Далеком истоку за тако што много не маре, па супе обавезно пију, директно из чиније.

Уместо запршке или масне павлаке, за згушњавање чорбе треба користити пире од кромпира. За додавање ароме, поред соли и бибера, добродошло је експериментисање босиљком, ориганом, белим луком и ђумбиром. Додавањем мало јогурта, кашичице павлаке или сојиног млека повећаће јој се проценат протеина, а ако је на дневном менију супа с месом – обавезно одвојити масноћу.

БОГАТА ЧОРБА С ПИРИНЧЕМ

ПОТРЕБНО ЈЕ:

1 л бистре говеђе супе

150 г пиринча

2 јајета

200 мл киселе павлаке

1 лимун

мало свежег першуна

У пола литра слане кипуће воде ставити пиринач да се кува. У овако припремљен пиринач налити врелу бистру супу уз непрекидно мешање. У посебној посуди умутити киселу павлаку, једно цело јаје и једно жуманце и смесу додати скуваном пиринчу. Све зачинити по укусу и по жељи пре служења посути сецканим першуном.