Грип поранио
Коло ипак воде други респираторни вируси: највише оболелих међу најмлађима и школарцима
За родитеље школараца и мале деце јесен баш није најомиљеније доба године: с првим хладним данима почиње сезона респираторних инфекција. Ове године чини се да је и грип поранио – већ крајем октобра из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” стиглa је информација да су лабораторијски потврђени случајеви грипа типа А (нетипизирани), АХ3 и Б. Оболели су били с територије Београда, Колубарског и Сремског округа. Наравно, грип се још није „размахао” како уме на врхунцу сезоне, па је засад у целој Србији у последњој октобарској недељи регистровано око 7.200 случајева обољења сличних грипу (што је за 9,5 одсто више у односу на исту недељу у претходно посматраној сезони), али је зато број пријављених акутних респираторних инфекција (у одабраним здравственим установама) значајно већи и износи укупно 10.838 случајева. Очекивано, највише оболелих је међу најмлађима, узраста до четири године, а за њима следе деца од пет до 14 година. Док одрасли прве јесење вирусне инфекције изнесу на ногама или уз дан, два паузе и не јављају се лекару, с малом децом то није случај, па они зато и доминирају у статистици.
Што су деца млађа, то је већи број посета педијатру због дечјег кашља, запушеног носа, температуре и малаксалости. Недавна студија у часопису „Pediatrics” је потврдила оно што многе породице знају: ученици нижих разреда и предшколци доносе највише вируса и бактерија у кућу.
Мала деца могу имати до 10 респираторних вируса годишње јер се њихов имуни систем први пут упознаје с различитим инфекцијама”, рекла је за агенцију АП др Џенифер Голдман, педијатар у болници у Канзас Ситију, која је водила студију. Она и њен тим су анализирали лекарске извештаје о симптомима више од 800 ученика и особља у великом школском округу у Канзас Ситију од новембра 2022. до маја 2023. године. Открили су да је током тих шест месеци чак 85 одсто ученика било болесно макар једном, док је 80 одсто имало више акутних респираторних инфекција.
Нова студија потврдила је налазе ранијих, старијих истраживања да мала деца играју кључну улогу у ширењу респираторних вируса код куће. Др Кери Бајингтон с Универзитета у Јути била је 2015. коаутор истраживања, у којем су чланови 26 домаћинстава узимали узорке бриса из носа од свих који живе у кући, сваке недеље, током годину дана. Та студија је открила да је код деце млађе од пет година вирус детектован током половине недеља посматраних у тој години. „Ако живите у домаћинству с више деце, тај проценат једноставно расте, па може изгледати као да је неко увек болестан”, рекла је она.
Како спречити болест – или бар покушати? „Тешко”, углас одговарају педијатри. Од помоћи може да буде вакцина против грипа код посебно осетљиве деце или оне с хроничним болестима, али у сваком случају треба децу учити да перу руке, да кад кашљу, покрију уста, а можда и најважније да стекну навику да рукама не додирују стално нос, уста, очи. Чишћење и дезинфекција површина и предмета који се често додирују и кратка, али честа проветравања просторије у којима бораве такође су од користи. А када се малишани разболе, најбоље лечење је много одмарања, сна и пуно течности у виду домаћих супа, чорби... У борби с вирусима антибиотици су немоћни и непотребни, али када буду неопходни, треба да их препише само педијатар или специјалиста ОРЛ или пулмолог. Понекад кашаљ може да потраје и неколико недеља док се потпуно не повуче, а у међувремену се накалеми нова инфекција.
