Grip poranio
Kolo ipak vode drugi respiratorni virusi: najviše obolelih među najmlađima i školarcima
Za roditelje školaraca i male dece jesen baš nije najomiljenije doba godine: s prvim hladnim danima počinje sezona respiratornih infekcija. Ove godine čini se da je i grip poranio – već krajem oktobra iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” stigla je informacija da su laboratorijski potvrđeni slučajevi gripa tipa A (netipizirani), AH3 i B. Oboleli su bili s teritorije Beograda, Kolubarskog i Sremskog okruga. Naravno, grip se još nije „razmahao” kako ume na vrhuncu sezone, pa je zasad u celoj Srbiji u poslednjoj oktobarskoj nedelji registrovano oko 7.200 slučajeva oboljenja sličnih gripu (što je za 9,5 odsto više u odnosu na istu nedelju u prethodno posmatranoj sezoni), ali je zato broj prijavljenih akutnih respiratornih infekcija (u odabranim zdravstvenim ustanovama) značajno veći i iznosi ukupno 10.838 slučajeva. Očekivano, najviše obolelih je među najmlađima, uzrasta do četiri godine, a za njima slede deca od pet do 14 godina. Dok odrasli prve jesenje virusne infekcije iznesu na nogama ili uz dan, dva pauze i ne javljaju se lekaru, s malom decom to nije slučaj, pa oni zato i dominiraju u statistici.
Što su deca mlađa, to je veći broj poseta pedijatru zbog dečjeg kašlja, zapušenog nosa, temperature i malaksalosti. Nedavna studija u časopisu „Pediatrics” je potvrdila ono što mnoge porodice znaju: učenici nižih razreda i predškolci donose najviše virusa i bakterija u kuću.
Mala deca mogu imati do 10 respiratornih virusa godišnje jer se njihov imuni sistem prvi put upoznaje s različitim infekcijama”, rekla je za agenciju AP dr Dženifer Goldman, pedijatar u bolnici u Kanzas Sitiju, koja je vodila studiju. Ona i njen tim su analizirali lekarske izveštaje o simptomima više od 800 učenika i osoblja u velikom školskom okrugu u Kanzas Sitiju od novembra 2022. do maja 2023. godine. Otkrili su da je tokom tih šest meseci čak 85 odsto učenika bilo bolesno makar jednom, dok je 80 odsto imalo više akutnih respiratornih infekcija.
Nova studija potvrdila je nalaze ranijih, starijih istraživanja da mala deca igraju ključnu ulogu u širenju respiratornih virusa kod kuće. Dr Keri Bajington s Univerziteta u Juti bila je 2015. koautor istraživanja, u kojem su članovi 26 domaćinstava uzimali uzorke brisa iz nosa od svih koji žive u kući, svake nedelje, tokom godinu dana. Ta studija je otkrila da je kod dece mlađe od pet godina virus detektovan tokom polovine nedelja posmatranih u toj godini. „Ako živite u domaćinstvu s više dece, taj procenat jednostavno raste, pa može izgledati kao da je neko uvek bolestan”, rekla je ona.
Kako sprečiti bolest – ili bar pokušati? „Teško”, uglas odgovaraju pedijatri. Od pomoći može da bude vakcina protiv gripa kod posebno osetljive dece ili one s hroničnim bolestima, ali u svakom slučaju treba decu učiti da peru ruke, da kad kašlju, pokriju usta, a možda i najvažnije da steknu naviku da rukama ne dodiruju stalno nos, usta, oči. Čišćenje i dezinfekcija površina i predmeta koji se često dodiruju i kratka, ali česta provetravanja prostorije u kojima borave takođe su od koristi. A kada se mališani razbole, najbolje lečenje je mnogo odmaranja, sna i puno tečnosti u vidu domaćih supa, čorbi... U borbi s virusima antibiotici su nemoćni i nepotrebni, ali kada budu neophodni, treba da ih prepiše samo pedijatar ili specijalista ORL ili pulmolog. Ponekad kašalj može da potraje i nekoliko nedelja dok se potpuno ne povuče, a u međuvremenu se nakalemi nova infekcija.
