Град бисера, цркава и туризма

Обгрљен шумовитом планином Галичицом, а припијен уз језеро, Охрид је вековима живео интригантну историју и некада је, кажу, имао 365 цркава, за сваки дан по једну. Богомоље су се често градиле на остацима претходних, прво паганских илирских, па грчких, римских и ранохришћанских да би процветале у време бугарског цара Самуила.

Од деветог века Охрид се помиње под данашњим именом. По тумачењима, словенски назив града потиче од речи хрид, брдо.

По калдрми, међу тесним улицама

Стари град Охрид разуђен по брдима није лак за обилазак. Можеш душу да испустиш док се пењеш уским улицама кроз које једва може да прође један аутомобил. Калдрма од тесаног облог камена клизава је кад овлажи, а влажи. Кише и ветрови су чести због планинског поднебља јер и сам град лежи на око 700 метара надморске висине.

Кров од црвених црепова, у бело окречене фасаде, смеђи обруби око прозора и врата, приземље уже од горњих спратова с избоченим прозорима и терасама над тесним улицама карактеришу архитектуру старог града. Некада су то биле приземне куће с баштама. Данас су дограђене, реновиране, налицкане у виле са собама за издавање.

У приземљу сваке од њих је неки мамац за туристе, ресторани, пицерије, галерије, посластичарнице, радње са сувенирима. И продавнице чувених охридских бисера увезаних сребром, у разним величинама. Највећи комади бисера величине лешника блистају кроз стакла с црног постоља. Пресијавају се и ниске огрлица од пљоснатих комада као да су од седефа.

Јувелирница на шеталишту у чаршији је много, али је пуно и туриста. Испред јувелирнице породице Филеви, једне од само две чији су оснивачи знали тајну прављења бисера, редовно застају туристичке групе којима водичи причају о накиту.

Охридски бисери не настају из шкољки, већ од крљушти рибе плашице, која живи само у чистој води. Листићи крљушти слажу се и спајају, па конзервирају док се не формира јајасти облик. Још само породица Талев поседује рецепт за прављење бисера који се усмено преноси с колена на колено по мушкој линији.

И у вансезони, у октобру, Охридом круже туристичке групе, тренутно постаријих људи. Има међу њима и оних који се по облуцима калдрме старог града отежано крећу уз помоћ штапа, ходалице и чак инвалидских колица, али их то не омета да буду радознали и да путују.

Туристички садржај нуди се с пуно укуса и пажње. Улични продавци не салећу потенцијалне купце као на Оријенту. Домаћини су услужни свуда, али с мером, простосрдачни, предусретљиви, гостопримљиви, с осмехом и тапшањем по рамену. Не закидају на мери. Не деру госте, а нуде укусне специјалитете локалне кухиње и изванредне оријенталне посластице. Интересантно је да се супа и чорба у Македонији једу за доручак.

На српске туристе су се навикли и добродошли су јер су галантни. Конобар у ресторану у селу Вевчани код Струге у коме смо јели изванредне пљескавице каже да се у Македонији највише слуша наш турбо-фолк, а поготово „Звезде гранда” са Пинка. Мало се слушају бугарски и грчки извођачи, далеко чешће се чују песме група из бивше Југославије, или Балашевић.

С прозора нашег апартмана, љубазних и дружељубивих домаћина Мише и Марије Ванкоски, од раног јутра гледамо групе туриста у порти Цркве Света Софија из 11. века. Нешто од оригиналних фресака из тог доба и два века касније делимично је очувано јер су их Турци и ту само прекречили. Део горње галерије цркве живописан је у 14. веку, изгледа у доба цара Душана, који је освојио Охрид 1334. године. На фрескама се налазио и његов портрет са супругом Јеленом. Улазница у ову богомољу, као и на осталим местима културне баштине, кошта 150 македонских денара или три евра.

Ово је једна од ретких цркава у подножју брда близу језера. Већина их је на узвишењима изнад воде, попут Цркве Светог Јована Канеа из 13. века, подигнуте на високој литици изнад некадашње рибарске луке, одакле се пружа диван поглед на језеро и планинске ланце. Ако се настави узбрдицом, стиже се до Самуилове тврђаве, на највишој тачки старог града. У близини уласка на тврђаву је значајно археолошко налазиште Плаошник с ископинама још из праисторије. На локалитету су откривени остаци више ранохришћанских базилика, римских стубова, крстионица, купатила, мозаика, као и посуде са венецијанским новчићима, по чему археолози закључују да је Охрид имао разгранате трговачке везе са Млетачком републиком у средњем веку.

Уз налазиште је Манастир Светог Климента и Пантелејмона, изузетно значајан за македонску историјску баштину. Тај манастирски комплекс недавно је изграђен на месту старе цркве коју је подигао Свети Климент Охридски. Са светим Наумом предано је ширио учење Ћирила и Методија и у манастиру подучавао прве монахе глагољици да би њоме преписали прву Библију на старословенски, језик којим је говорио народ. Захваљујући Клименту и Науму, њиховом ученику Пантелејмону и Охридској књижевној школи, Охрид је крајем деветог века постао средиште ширења хришћанства, словенске писмености и културе. Заправо седиште првог словенског универзитета.

Балкански Јерусалим

Да заокружимо причу о црквама, због чије је бројности Охрид назван балканским Јерусалимом. На једном од суседних брда сместила се Црква Свете Богородице Перивлепте из 13. века. У њој су вековима чуване мошти Светог Климента Охридског.

Посебну привлачност за туристе има галерија икона у црквеном комплексу због једне која потиче од пре девет векова.

Оближња туристичка атракција је и антички театар, из хеленистичког периода. Театар на отвореном грађен је између два брежуљка која га штите од ветрова да не ремете акустику.

Када све то обиђете, поново свраћате на ђаконије у љупке ресторане украшене саксијама цвећа и старинским детаљима – намештајем, посуђем, сатовима, виолинама, клавирима, цртежима старог Охрида. А у менију налазите описе специјалитета на македонском, енглеском, албанском и турском. Свакако с разлогом. Албанаца у Охриду има од давнина, а туристи из Турске пристижу у све већем броју, кажу, јер турска фирма управља охридским аеродромом док истовремено „Туркиш ерлајнс” интензивира линије на релацији Истанбул–Охрид.