Славски колач месим сама

Поред изузетне стручности у области дијабетеса и метаболичких болести, Весна Срећковић Димитријевић ендокринолог, професорка Медицинског факултета Универзитета у Београду и дугогодишњи лекар Универзитетског клиничког центра Србије, позната је и по дубокој духовности, активном учешћу у животу цркве и личном односу према светитељима које слави. За њу слава није само обичај – она је духовни родослов, молитвени мост између предака и потомака и лични завет светитељу. Овим речима отвара разговор о прославама својих више од десет слава током године. Свака од њих је њена лична прича, духовни догађај захвалности и љубави према светитељима који су је пратили кроз живот.

Више од традиције

Како је дошло до тога да славите више слава током године?

Заиста, поред девојачке славе Светог Василија Великог и породичне славе Светог Николе Мириклијског, имам и више заветних слава током године, па бих их побројала. Одлуке о слављењу одређених светитеља настајале су спонтано током живота, обично у вези са неким животним искушењима и догађајима, где су се одређени светитељи појављивали као исцелитељи и помоћници.

Славски колач приносим 27. јануара, жито и вино Светом Сави традиционално у Храму Светог Саве, чији сам ктитор од младости, када сам своју прву плату после три године волонтирања на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије даровала Храму, који је тада био у изградњи.

Свету Ксенију Петроградску, велику помоћницу за оснивање породице, добијање потомства и посла, прослављамо 6. фебруара у Храму Свете Тројице, Руској цркви у Београду.

Моја прва заветна слава је Свети Василије Острошки, слава му и милост, коју славим већ 37 година. Тога дана славски колач, жито и вино носим најчешће у парохијску цркву Светог Архангела Гаврила или у Храм Светог Козме и Дамјана, УКЦС уз припрему традиционалног породичног славског ручка.

У јуну месецу следе славе – 9. јуна слава Светог Јована Руса коју прослављамо у цркви Казанске Богородице, где је и параклис посвећен светитељу у селу Прово код Шапца.

На Војномедицинској академији већ петнаест година приносим славски колач и жито Светом Луки Кримском, Симферопољском, једном од најпрослављенијих светитеља 20. века који је био професор Медицинског факултета, субспецијалиста неурохирургије, офталмологије и абдоминалне хирургије, као и професор Теолошког факултета у 20. веку у Русији, касније архиепископ ког 11. јуна прославља ВМА у параклису који је посвећен светитељу.

Летњу Казанску Богородицу прослављамо 21. јула заједно са Светим Прокопијем, а јесењу Казанску Богородицу 4. новембра у цркви Казанске Богородице у селу Прово.

Светог Пантелејмона славимо 9. августа најчешће у планинском месту Брод, поред Црне Траве где је и храм посвећен светитељу.

Светог Нектарија Егинског обележавамо 22. новембра у селу Прово, где постоји у цркви Казанске Богородице параклис посвећен Светом Нектарију, прослављеном чудотворцу и исцелитељу 20. века.

У парохијској цркви Светог Архангел Гаврила за породичну славу Светог Николу носимо славски колач, жито и вино и славу прослављамо традиционалном породичном славском трпезом.

Шта за вас представља слава – духовно, породично, лично?

Слава је духовни рођендан породице, породични празник посвећен светитељу заштитнику породице. Представља дубоко духовно наслеђе, знак да је породица у хришћанској вери и да одржава везу са црквом. Слава симболизује захвалност Богу и светитељу кога породица слави, уз молитву за здравље чланова породице, мир, срећу, напредак и благостање.

Како изгледа прослава славе у вашем дому?

Славу обележавамо свечаним славским ручком уз присуство чланова породице, родбине, кумова и пријатеља. Гости који традиционално годинама долазе на славу сматрају се позваним.

Заветне славе обично прослављамо у цркви где током трпезе волим да лично послужим све присутне славским колачем и житом. Често и за заветне славе приредим славску трпезу за породицу.

Славски колач као симбол Христовог тела сама месим и то ми иде од руке због већ великог искуства, али и велике љубави коју осећам према светитељу заштитнику породице, када је крсна слава у питању, или светитељима којима су заветне славе посвећене.

Жито као симбол васкрсења и вечног живота правим као кољиво, да остану цела зрна, а додајем орашасте плодове самлевене или ситно сецкане орахе, бадеме и лешнике и уместо шећера користим мед.

На који начин се пре и после короне значајно разликује обележавања овог, за Србе, карактеристичног верског празника?

То је заиста велика истина и многе породице ми сведоче да су пре короне славили славу у много већем обиму за преко педесеторо гостију. Данас се слави интимније, али можда и дубље.

Порука верницима

Шта бисте поручили верницима – како да достојно обележе славу, посебно у погледу трпезе?

За крсну славу најважније је умесити славски колач и направити славско жито, и то уз црно вино однети јутром у парохијску цркву да се са свештеником уз молитву пресече славски колач и освешта славско жито. Овај чин може се обавити и код куће доласком свештеника ако за то постоје могућности. У част светитеља, уз молитву домаћин породице прислужује славску свећу и тако почиње славски ручак. Трпеза може бити посна или мрсна у зависности која се слава слави. Трпеза најчешће садржи хладна предјела и различите пите, а затим следи супа или чорба, често традиционална сарма, печење уз бројне различите салате. Као дезерт служе се славски колачи или торта.

Код нас је постала ствар престижа да се припреми што богатија славска трпеза, како на то гледате?

Ја мислим да се за тај дан треба изнети на трпезу оно најлепше што се има – не ради показивања, већ као дар светитељу. Важно је да се сви чланови породице до оних најмлађих укључе у припрему славе и да тиме покажу своју љубав према светитељу. Тако и наша деца одмалена уче и стичу вештине у припремању славе, што ће им свакако бити од користи када они једног дана буду „глава породице” и када то искуство буду преносили даље на своје потомство. То је оно што се памти, што траје и што је најважније у очувању традиције једног народа.

Омиљено јело које припремате за славу?

Када је у питању посна слава Свети Никола моје омиљено јело је пасуљ пребранац, али је увек на трпези пита од печурака, рижото са вргањима и више врста печене морске и речне рибе које посебно волим сама да печем и послужим. Ту је и традиционална туршија, кисели купус, шарена салата, које благовремено сваке године припремам. За заветну славу Светом Василију Острошком, слава му и милост, ако се слави на мрсни дан, омиљено јело су ми сармице од зеља, јагњећа чорба и јагњеће печење уз бројне пролећне сезонске салате.