Као себе да играм
У серији „Изазов”, у режији и по сценарију Владимира Алексића, на Суперстар ТВ, игра стилисткињу Сару. То је за глумицу заиста велики изазов. Сара се, баш као и Маја, вратила из Америке у Београд
Ја сам могла да будем модел, париска агенција „Форд” понудила je уговоре мојoj сестри Мили и мени, уз школовање, после једног новогодишњег серијала. С тим, да сестра почне одмах са радом, а ја касније, кад напуним коју годину више. Одлучиле смо да одбијемо понуду – да имамо младост и будемо заједно. То ми је било важније него да будем нова Клаудија Шифер. И то је, ето, био изазов!
Прича нам то глумица Маја Манџука, коју ових дана гледамо у лику Саре, бившег модела а сада стилисткиње из Њујорка, у новој хумористичкој серији „Изазов”.
Сценарио за ову топлу сагу о две другарице које из Америке долазе у Београд на позив свог друга из детињства, написао је Владимир Алексић, који је и редитељ. Серија се захуктала, сваке суботе и недеље емитују се по две епизоде на програму кабловског канала Суперстар ТВ, у 21.00 и 21.30. Већ је приказано 16 епизода.
За многе Маја Манџука је глумица, али мало ко зна да је и продуцент, радила је за студио „Ворнер брос”. Сада се први пут опробала у улози креативног продуцента у Србији.
Рођена је у Београду. Потиче из образоване породице која негује љубав према уметности. Мајка Данка је професор и продуцент, отац Златко правник, писац и сликар. Сестра Мила је дипломирала ТВ режију. Похађала је Четрнаесту београдску гимназију. Мајино детињство је било испуњено радошћу, живела је на Врачару, једно време и на Кипру. Први џепарац је зарадила интервјуишући Вука Бојовића, некадашњег директора београдског зоо-врта, потрошила га је са другарицама. Њен први успех је прво место на избору малих манекена. Први хонорар је добила у 14 години када се сликала за грчки часопис „Халидес”, са сестром. Са 16 година је играла у награђиваном филму „Виртуална стварност”, са 17 у култним Адрићевим „Муњама”. Она је лепа Ката, девојка Николе Ђуричка. Гледали смо је и у серијама „Врата до врата”, „Ургентни центар”, опробала се и на другим пољима. У Америци је радила као стилисткиња, продуцент. Сада, ево, поново глуми. О својој новој улози, рекла је:
– Сара је мени јако блиска особа. После више година живота у Америци, и она се, као ја, враћа у родни Београд и остаје много дуже него што је планирала, упадајући у низ урнебесних ситуација, које ће, верујем, ТВ публику натерати да се слатко насмеје, али и замисли.
Наравно, додаје, у 24 епизоде може мало тога да стане, јер изазова у животу има на стотине, па се нада да ће се настави снимање „Изазова”.
– Просто, серија иде у том правцу.
Чујемо да воли да учи, иако је сигурна да је таленат и харизма оно што у основи чини глумице.
– У Америци сам усавршила и академски глуму у „Ли Стразберг” институту за филм и театар, потом завршила „Мастер клас” за глуму, а у Србији сам дипломирала продукцију. То је користан спој, и дуга прича – и занимљива.
Шта јој сва досадашња искуства значе?
Поносна је, вели, на „Виртуелну стварност”, драму која је озбиљно рађена. Нажалост, ово је истинита прича из живота дивне жене, редитељке Ратиборке – Дуде Ћерамилац. Сигурна је да ће лик Сенке остати њена омиљена улога. Велика одговорност је била на њој у тим младим годинама. Добила је улогу на кастингу међу 200 девојака.
– Ништа ми није био већи изазов него играти у том филму. Редитељка је била презадовољна са мном. Наравно, у сећању ће ми остати одлична екипа и веома топао, скоро родитељски однос глумаца Драгана Николића, Соње Савић... Изнела сам филм и баш сам поносна. Сви млади би требало да га одгледају, тема је увек актуелна: наркоманија међу младима.
Прича нам да се после ситкома „Врата до врата”, који је режирао и изврсно продуцирао искусни Дејан Караклајић, кратко вратила у Америку, па опет дошла овде због приватних разлога. У међувремену, догодила се корона, њен отац Златко се тешко разболео и решила је да распакује кофере. Убрзо, добила је улогу у серији „Ургентни центар”. Није питала за услове, имала је утисак да се на тај начин бар мало може одужити онима који су ризиковали животе и били све време са пацијентима.
Шта јој допада у раду америчких продуцената?
– Годинама сам радила у студију „Ворнер брос”, у продуцентском тиму. Организација је савршена, услови су више него одлични. Оно што бих издвојила то је да у самом приступу кастинга нема привилегованих, већ се бирају они који највише одговарају улози или некој другој функцији. Код Американаца посао је посао – рекла је Маја Манџука.
