Kao sebe da igram
U seriji „Izazov”, u režiji i po scenariju Vladimira Aleksića, na Superstar TV, igra stilistkinju Saru. To je za glumicu zaista veliki izazov. Sara se, baš kao i Maja, vratila iz Amerike u Beograd
Ja sam mogla da budem model, pariska agencija „Ford” ponudila je ugovore mojoj sestri Mili i meni, uz školovanje, posle jednog novogodišnjeg serijala. S tim, da sestra počne odmah sa radom, a ja kasnije, kad napunim koju godinu više. Odlučile smo da odbijemo ponudu – da imamo mladost i budemo zajedno. To mi je bilo važnije nego da budem nova Klaudija Šifer. I to je, eto, bio izazov!
Priča nam to glumica Maja Mandžuka, koju ovih dana gledamo u liku Sare, bivšeg modela a sada stilistkinje iz Njujorka, u novoj humorističkoj seriji „Izazov”.
Scenario za ovu toplu sagu o dve drugarice koje iz Amerike dolaze u Beograd na poziv svog druga iz detinjstva, napisao je Vladimir Aleksić, koji je i reditelj. Serija se zahuktala, svake subote i nedelje emituju se po dve epizode na programu kablovskog kanala Superstar TV, u 21.00 i 21.30. Već je prikazano 16 epizoda.
Za mnoge Maja Mandžuka je glumica, ali malo ko zna da je i producent, radila je za studio „Vorner bros”. Sada se prvi put oprobala u ulozi kreativnog producenta u Srbiji.
Rođena je u Beogradu. Potiče iz obrazovane porodice koja neguje ljubav prema umetnosti. Majka Danka je profesor i producent, otac Zlatko pravnik, pisac i slikar. Sestra Mila je diplomirala TV režiju. Pohađala je Četrnaestu beogradsku gimnaziju. Majino detinjstvo je bilo ispunjeno radošću, živela je na Vračaru, jedno vreme i na Kipru. Prvi džeparac je zaradila intervjuišući Vuka Bojovića, nekadašnjeg direktora beogradskog zoo-vrta, potrošila ga je sa drugaricama. Njen prvi uspeh je prvo mesto na izboru malih manekena. Prvi honorar je dobila u 14 godini kada se slikala za grčki časopis „Halides”, sa sestrom. Sa 16 godina je igrala u nagrađivanom filmu „Virtualna stvarnost”, sa 17 u kultnim Adrićevim „Munjama”. Ona je lepa Kata, devojka Nikole Đurička. Gledali smo je i u serijama „Vrata do vrata”, „Urgentni centar”, oprobala se i na drugim poljima. U Americi je radila kao stilistkinja, producent. Sada, evo, ponovo glumi. O svojoj novoj ulozi, rekla je:
– Sara je meni jako bliska osoba. Posle više godina života u Americi, i ona se, kao ja, vraća u rodni Beograd i ostaje mnogo duže nego što je planirala, upadajući u niz urnebesnih situacija, koje će, verujem, TV publiku naterati da se slatko nasmeje, ali i zamisli.
Naravno, dodaje, u 24 epizode može malo toga da stane, jer izazova u životu ima na stotine, pa se nada da će se nastavi snimanje „Izazova”.
– Prosto, serija ide u tom pravcu.
Čujemo da voli da uči, iako je sigurna da je talenat i harizma ono što u osnovi čini glumice.
– U Americi sam usavršila i akademski glumu u „Li Strazberg” institutu za film i teatar, potom završila „Master klas” za glumu, a u Srbiji sam diplomirala produkciju. To je koristan spoj, i duga priča – i zanimljiva.
Šta joj sva dosadašnja iskustva znače?
Ponosna je, veli, na „Virtuelnu stvarnost”, dramu koja je ozbiljno rađena. Nažalost, ovo je istinita priča iz života divne žene, rediteljke Ratiborke – Dude Ćeramilac. Sigurna je da će lik Senke ostati njena omiljena uloga. Velika odgovornost je bila na njoj u tim mladim godinama. Dobila je ulogu na kastingu među 200 devojaka.
– Ništa mi nije bio veći izazov nego igrati u tom filmu. Rediteljka je bila prezadovoljna sa mnom. Naravno, u sećanju će mi ostati odlična ekipa i veoma topao, skoro roditeljski odnos glumaca Dragana Nikolića, Sonje Savić... Iznela sam film i baš sam ponosna. Svi mladi bi trebalo da ga odgledaju, tema je uvek aktuelna: narkomanija među mladima.
Priča nam da se posle sitkoma „Vrata do vrata”, koji je režirao i izvrsno producirao iskusni Dejan Karaklajić, kratko vratila u Ameriku, pa opet došla ovde zbog privatnih razloga. U međuvremenu, dogodila se korona, njen otac Zlatko se teško razboleo i rešila je da raspakuje kofere. Ubrzo, dobila je ulogu u seriji „Urgentni centar”. Nije pitala za uslove, imala je utisak da se na taj način bar malo može odužiti onima koji su rizikovali živote i bili sve vreme sa pacijentima.
Šta joj dopada u radu američkih producenata?
– Godinama sam radila u studiju „Vorner bros”, u producentskom timu. Organizacija je savršena, uslovi su više nego odlični. Ono što bih izdvojila to je da u samom pristupu kastinga nema privilegovanih, već se biraju oni koji najviše odgovaraju ulozi ili nekoj drugoj funkciji. Kod Amerikanaca posao je posao – rekla je Maja Mandžuka.
