Последњи народни херој - на данашњи дан Милан и Стојадин постали су вечни
Херојски чин мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића обавезују да се чува слобода као највећа светиња, изјавио је председник Владе Републике Српске Саво Минић.
„Слава им”, написао је Минић на платформи Икс.
Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић херојски је погинуо на данашњи дан 1991. године одбијајући да преда наоружаним побуњеницима под командом Загреба складиште с војном опремом у Бедeнику код Бјеловара.
Упркос наредби мајора, војник Мирковић (19) одбио је да се преда и погинуо заједно са Тепићем.
Милан Тепић потицао је из Поткозарја које је у току Другог светског рата тешко страдало од усташа. Основну школу и гимназију завршио је у родном селу и Босанској Дубици, а 1975. је уписао Војнотехничку академију у Загребу.
Након завршетка Академије, 1980. добио је чин поручника и прву службу у гарнизону у Славонској Пожеги, где се налазила аутојединица. Године 1986. премештен је у гарнизон у Вараждину, где се налазила механизована бригада. Као вредан и одговоран официр ванредно је 22. децембра 1990. унапређен у чин мајора.
Маја 1991, у време првих сукоба у Хрватској, премештен је у гарнизон у Бјеловару, где је била смештена 265. моторизована бригада. Почетком септембра, нашао се у војном складишту „Барутана” у шуми Бедeник, у близини Бјеловара, у циљу организовања одбране. Након блокаде касарне и других војних објеката, као и серије инцидената, овде га је 29. септембра 1991. затекао напад на бјеловарски гарнизон. Нападао је Збор народне гарде.
Знао је да се налази у тешкој ситуацији. Одбио је више позива и понуда да се преда. Нудили су му новчану награду. Али, Тепић је знао да ће оружје из складишта које је бранио бити употребљено против Срба. Не желећи да складиште муниције преда хрватским сепаратистима, одлучио је да већ минирано складиште дигне у ваздух. То је и учинио око 10:40 часова. Јака експлозија која је потресла цели Бјеловар, усмртила је и десетак припадника „зенги” који су се у току опсаде приближили огради складишта. Непосредно пре Тепића, погинули су и војници ЈНА Стојадин Мирковић и Драган Драгановић који су одбили његово наређење да напусте складиште и наставили да дејствују по непријатељу.
За јуначки подвиг приликом дизања у ваздух складишта наоружања, када је свесно жртвовао свој живот, Председништво СФРЈ га је 19. новембра 1991. одликовало Орденом народног хероја, што га чини последњим народним херојем Југославије.
Војник Стојадин Мирковић рођен је 14. јануара1972. године у селу Горње Лесковице које припада општини Ваљево. Након одласка на одслужење војног рока1990. године пут га је водио прво у Бања Луку. После завршене обуке за возача војног транспортера прекомандован је у ВП 4848/16, Бјеловар. Распоређен је у централно складиште борбених средстава у селу Беденик, удаљеном двадесетак километара од Бјеловара.
Војник Стојадин Мирковић погинуо је када је његов транспортер из којег је дејствовао погодила ракета „зоља”. После непуне четири године од погибије његови посмртни остаци су допремљени са гробља у Бјеловару и 1995. године сахрањени уз војне почасти у родном селу.
Њему у част, откривена је биста у дворишту ОШ „Милош Марковић” у Горњим Лесковицама, док је својевремено за херојско дело, Стојадину постхумно додељено највеће градско признање „Септембарска повеља” и Орден за заслуге у области одбране и безбедности I степена. Подигнута му је биста у Ваљеву 2023. године.[5]
