Poslednji narodni heroj - na današnji dan Milan i Stojadin postali su večni
Herojski čin majora Milana Tepića i vojnika Stojadina Mirkovića obavezuju da se čuva sloboda kao najveća svetinja, izjavio je predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić.
„Slava im”, napisao je Minić na platformi Iks.
Major Jugoslovenske narodne armije Milan Tepić herojski je poginuo na današnji dan 1991. godine odbijajući da preda naoružanim pobunjenicima pod komandom Zagreba skladište s vojnom opremom u Bedeniku kod Bjelovara.
Uprkos naredbi majora, vojnik Mirković (19) odbio je da se preda i poginuo zajedno sa Tepićem.
Milan Tepić poticao je iz Potkozarja koje je u toku Drugog svetskog rata teško stradalo od ustaša. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom selu i Bosanskoj Dubici, a 1975. je upisao Vojnotehničku akademiju u Zagrebu.
Nakon završetka Akademije, 1980. dobio je čin poručnika i prvu službu u garnizonu u Slavonskoj Požegi, gde se nalazila autojedinica. Godine 1986. premešten je u garnizon u Varaždinu, gde se nalazila mehanizovana brigada. Kao vredan i odgovoran oficir vanredno je 22. decembra 1990. unapređen u čin majora.
Maja 1991, u vreme prvih sukoba u Hrvatskoj, premešten je u garnizon u Bjelovaru, gde je bila smeštena 265. motorizovana brigada. Početkom septembra, našao se u vojnom skladištu „Barutana” u šumi Bedenik, u blizini Bjelovara, u cilju organizovanja odbrane. Nakon blokade kasarne i drugih vojnih objekata, kao i serije incidenata, ovde ga je 29. septembra 1991. zatekao napad na bjelovarski garnizon. Napadao je Zbor narodne garde.
Znao je da se nalazi u teškoj situaciji. Odbio je više poziva i ponuda da se preda. Nudili su mu novčanu nagradu. Ali, Tepić je znao da će oružje iz skladišta koje je branio biti upotrebljeno protiv Srba. Ne želeći da skladište municije preda hrvatskim separatistima, odlučio je da već minirano skladište digne u vazduh. To je i učinio oko 10:40 časova. Jaka eksplozija koja je potresla celi Bjelovar, usmrtila je i desetak pripadnika „zengi” koji su se u toku opsade približili ogradi skladišta. Neposredno pre Tepića, poginuli su i vojnici JNA Stojadin Mirković i Dragan Draganović koji su odbili njegovo naređenje da napuste skladište i nastavili da dejstvuju po neprijatelju.
Za junački podvig prilikom dizanja u vazduh skladišta naoružanja, kada je svesno žrtvovao svoj život, Predsedništvo SFRJ ga je 19. novembra 1991. odlikovalo Ordenom narodnog heroja, što ga čini poslednjim narodnim herojem Jugoslavije.
Vojnik Stojadin Mirković rođen je 14. januara1972. godine u selu Gornje Leskovice koje pripada opštini Valjevo. Nakon odlaska na odsluženje vojnog roka1990. godine put ga je vodio prvo u Banja Luku. Posle završene obuke za vozača vojnog transportera prekomandovan je u VP 4848/16, Bjelovar. Raspoređen je u centralno skladište borbenih sredstava u selu Bedenik, udaljenom dvadesetak kilometara od Bjelovara.
Vojnik Stojadin Mirković poginuo je kada je njegov transporter iz kojeg je dejstvovao pogodila raketa „zolja”. Posle nepune četiri godine od pogibije njegovi posmrtni ostaci su dopremljeni sa groblja u Bjelovaru i 1995. godine sahranjeni uz vojne počasti u rodnom selu.
Njemu u čast, otkrivena je bista u dvorištu OŠ „Miloš Marković” u Gornjim Leskovicama, dok je svojevremeno za herojsko delo, Stojadinu posthumno dodeljeno najveće gradsko priznanje „Septembarska povelja” i Orden za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti I stepena. Podignuta mu je bista u Valjevu 2023. godine.[5]
