Дивљач - климатски прихватљива замена за говедину

Свако има приступ климатски прихватљивој храни, а једна од опција је да смањите емисију везану за намирнице и сам процес производње. То с једне стране звучи као утопија, али јесте део еколошког покрета који прати дешавања на светском нивоу.

Метју Моран, професор биологије на Хендрикс колеџу у Арканзасу, који је коаутор студије из 2020. године о потенцијалним уштедама угљеника од улова дивљачи у САД каже да све животиње уловљене у САД, што је било еквивалентно више од три процента целокупне потрошње- а ако би се смањила емисије везане за производњу меса, ако би уместо говедине или пилетине избор била дивљач- смањење емисија било би еквивалентно смањењу 400.000 аутомобила са путева сваке године.

„Главни разлог је тај што ако ловите јелене из дивљине као извор хране, постоји мало или нимало уништавања станишта”, објашњава Моран, „за разлику од онога што је укључено у узгој меса на фармама”.

Моранов аргумент звучи као разуман аргумент, али одговор постаје замршенији када дубље погледате. Дивљач може бити опција са ниским садржајем угљеника ако се јелени не узгајају и заиста су дивљи. Као оброк, дивљач може имати мали угљенични отисак, све док ловци не путују далеко да би уништили јелене, пише Science Alert.

Све ово наводи да дивљач може бити део климатски прихватљиве исхране на локалном нивоу, али питање постаје компликовано када се посматра на глобалном нивоу.

„Проблем је у размери”, каже Хана Ричи, заменица уредника и водећа истраживачица глобалног развоја на Универзитету у Оксфорду у Великој Британији.

„Да, можда је разуман – и нискоугљенични – избор за мали проценат становништва Велике Британије да једу дивљач, али бројке једноставно не функционишу ни за једну критичну масу људи”, каже ова научница која каже да је говедина добар пример хране са високим садржајем угљеника. Емисије везане за сву говедину износе око пет одсто глобалних емисија. Када се шуме или травњаци крче како би се направило место за испашу и за усеве који постају храна за животиње, оне ослобађају угљен-диоксид у атмосферу. Када краве варе храну, оне природно производе масе метана, снажног гаса који загрева. А ту је и гориво које се користи за превоз стоке до поља и кланица, енергија коју користе малопродајни и складишни објекти и сваки други материјал укључен у процес. Да бисте произвели 100 грама протеина од говедина у просеку се ослобађа 25 кг еквивалента угљен-диоксида (CO2e). Производња исте количине протеина из грашка резултира са 0,4 кг CO2e. Тофу ослобађа 1,6 кг, пилетина генерише 4,3 кг, а свињетина 6,5 кг CO23 на 100 г протеина.

У посебној студији у северној Италији, истраживачи који су анализирали лиценциране ловне одстреле, такође су открили да ако рачунају метан од јелена, угљенични отисак дивљачи се повећава – у неким околностима чак превазилази и отисак говедине. У случају дивљачи, Херст и други тврде да се „популације дивљих јелена не одржавају на овим високим нивоима за производњу дивљачи“.

Многе земље имају климатске циљеве који зависе од дрвећа које усисава угљен-диоксид из атмосфере путем фотосинтезе и складишти га у себи и под земљом. Зато је последњих деценија било мноштво пројеката за проширење и заштиту шума. Али јелени су јешне животиње које ће радо јести млада стабла и нове изданке старих. При веома високим густинама у неким деловима САД, до 75% садница је оштећено. У Шкотској је истраживање из 2013. године показало да јелени утичу на 15-20% младих стабала.

„Без контроле популација јелена, нове шуме и постојеће шуме неће остварити свој потенцијал секвестрације угљеника“, каже Херст, који је аутор извештаја о томе како дивљи јелени утичу на секвестрацију угљеника у шкотским шумама.