Легенда о Балерини
На крају михољског лета на улицама Старог града у Будви још је гужва, а одржане су и игре српских комуналаца. Светски музички фестивал у Тивту започео је отварањем кабареа у луци
И на крају овог михољског лета, испред Старог града у Будви, нарочито на почетку стазе ка плажи Могрен, од јутра до касно у ноћ се једва пробијате кроз гужву: „вечна” будванска Балерина и даље је мета камера страних и наших туриста, ђака са екскурзија, уметничких фотографа... Позната скулптура коју је море у олуји однело 2020. године, пронађена је и враћена.
„Ову девојку сви сликају, мајке ми, немам појма зашто”, чуо се коментар једног београдског тинејџера док је ишао на плажу са другом. А онда се и он окренуо и шкљоцнуо.
Балерина је симбол Будве од 1965. године откако се налази на стени на почетку „Могрена” иако многи као ни он не знају да је она дело талентованог београдског вајара Градимира Алексића. Модел за скулптуру била му је четрнаестогодишња Новосађанка Олга Каливода, тада перспективна атлетичарка клуба „Војводина”. А инспирација за скулптуру – једна од мноштва легенди о девојци која чека морнара.
По овој, која је настала из прича старих Будвана, девојка окренута сунцу,„ уздигнуте руке пркоси кишним данима када се море узбурка, кад таласи поново траже свој мир”. Она, верују, штити Будву, али и све девојке које дуго чекају морнаре, као што је млада сиромашна Будванка из приче чекала свог драгог да се са далеког пута врати с прстеном и са довољно пара да започну нови живот.
Излазила је, легенда каже, свакога јутра годинама на хрид с које се и даље јасно види пучина, али се брод са њеним драгим никада није вратио. Никада се није ни сазнало, причали су стари, шта се са младићем десило, а девојку су једнога дана пронашли мртву „на стени на којој је уснила сан од чекања”, како су причали приморци поносни на свој „симбол љубави и наде”.
Иако тужна, ова прича донела је велику популарност плажи Могрен, каже директорка Туристичке организација Будве Ана Вујошевић. Исто тако, како она објашњава реке туриста док седимо у познатој оближњој башти – не јењава ни у јесен популарност Старог града чија је историја дуга 2.500 година. Сада може да се види и сними изблиза одозго цео, са новог видиковца у Будви – Плавог балкона најновијег туристичког комплекса у центру који су подигли турски градитељи, све присутнији.ž
Настао у време распрострањености Илира на овим просторима, иако је мењао владаре, највећу моћ Стари град стекао је у средњем веку у време Душановог царства ком је припадао, због чега је везан и за нашу историју.
„Једно од најстаријих места на Јадрану, тврђава је која је сачувала све бедеме и капије, свој аутентични изглед. Овде су цитадела, античка некропола, али и Археолошки музеј, а који су привлачни љубитељима старине и историје чак и током зиме, баш као и цркве Санта Марија и свете Тројице”, објаснила је за „Магазин” Ана Вујошевић.
Она је истакла да је ове године примећен мањи број српских туриста, али на питања да ли су томе допринеле високе цене или нешто друго, одговорила је да ће у јануару овде надлежни детаљно анализирати податке туристичке сезоне.
То, наравно, није омело традиционално одржавање наших највећих синдикалних сусрета – спортских игара радника комуналних система Србије.
Око хиљаду учесника надметало се на спортским теренима на обали, а захваљујући изузетно топлом „септембарском лету” поново је публика бодрила и такмичарке у одбојци на песку и пецању, као и надметања њихових колега у брзом пливању.
Фестивал музичара с четири континента
У Тивту се ових дана одржавао на бини Порто Монтенегра девети Светски музички фестивал (Music World Festival Tivat) који је окупио музичаре етно звука са четири континента – осим из Европе, и из Латинске и Јужне Америке. Африке и Азије. Наступили су музичари „Енигме” и других познатих бендова овога звука. Оливера Милошевић, секретар друштвених делатности у општини Тиват за „Магазин” је рекла да фестивал привлачи све већу публику.
Због тога је ове године, на дан почетка фестивала отворен и први Кабаре у Тивту, на плажи Аура код луке. Ансамбл из Украјине извео је песме и игру на тему микса латино музике са модерним ритмовима.
„Кабаре 'Д'илирио' окупљаће кабаретске извођаче са разних страна, а база нашег програма је латино ритам који ће се осећати и у понуди јела и коктела. Желимо свет у Тивту и Тиват у свету”, успела је да нам објасни представница програма Леонарда Драгић Реџовић кроз звуке веселог ритма који су подигли публику на ноге.
Изградња у маринама у Тивту и даље траје, ничу нови хотели који су усмерени на фитнес програм, па тако у најновијем хотелу имате лопту и скале за вежбање у соби, а поруку о вежбању и здравом животу већ на столу за доручак поред чија пудинга. Општи тренд у свету је, како овде кажу, да сами себи одредите здрави оброк и његову количину. Морате да знате шта једете и колико вежбате, парола је које су нам саопштиле две шведске глумице на плажи.
Голф данас за све
Један од нових трендова је и голф за све. „Голф је некада био спорт за богате, данас је популаран толико да сви почињу и могу да играју”, каже инструктор Дени док објашњава да се лоптица не удара јако близу рупе као циља. Он на новим голф теренима над заливом Луштица однедавно држи „час голфа за двоје”, каже, доступан свима. У изградњи су голф-виле, како зову насеље за страствене голф играче на новим теренима за професионалну игру са чак 18 рупа, смештеним између Радовића и Луштице. У заливу Луштица у ком се поносе својим свежим бранцином на путеру, где су изградили нове куће по угледу на старе – од црвеног луштичког камена са плавим дрвеним „шкурама” ( како Бокељи кажу) на прозорима, објашњавају нам да је до сада завршено свега двадесет одсто од пројекта укупне изградње новог „града у граду”. Опис приморја се мења, али је јадранско море, бар засад, још исте модре боје.
Фешта од руштула
После летњих месеци, по изјави Ане Вујошевић, наставља се програм „Уживај у Будви”. Како је најавила, на приморју после „Петровачке ноћи” припремају Фешту од руштула, Дан шируна и друге манифестације које окупљају љубитеље традиције, а на којима посетиоци пробају јела и слаткиши са јужне јадранске обале, уз приморску музику.
