Legenda o Balerini
Na kraju miholjskog leta na ulicama Starog grada u Budvi još je gužva, a održane su i igre srpskih komunalaca. Svetski muzički festival u Tivtu započeo je otvaranjem kabarea u luci
I na kraju ovog miholjskog leta, ispred Starog grada u Budvi, naročito na početku staze ka plaži Mogren, od jutra do kasno u noć se jedva probijate kroz gužvu: „večna” budvanska Balerina i dalje je meta kamera stranih i naših turista, đaka sa ekskurzija, umetničkih fotografa... Poznata skulptura koju je more u oluji odnelo 2020. godine, pronađena je i vraćena.
„Ovu devojku svi slikaju, majke mi, nemam pojma zašto”, čuo se komentar jednog beogradskog tinejdžera dok je išao na plažu sa drugom. A onda se i on okrenuo i škljocnuo.
Balerina je simbol Budve od 1965. godine otkako se nalazi na steni na početku „Mogrena” iako mnogi kao ni on ne znaju da je ona delo talentovanog beogradskog vajara Gradimira Aleksića. Model za skulpturu bila mu je četrnaestogodišnja Novosađanka Olga Kalivoda, tada perspektivna atletičarka kluba „Vojvodina”. A inspiracija za skulpturu – jedna od mnoštva legendi o devojci koja čeka mornara.
Po ovoj, koja je nastala iz priča starih Budvana, devojka okrenuta suncu,„ uzdignute ruke prkosi kišnim danima kada se more uzburka, kad talasi ponovo traže svoj mir”. Ona, veruju, štiti Budvu, ali i sve devojke koje dugo čekaju mornare, kao što je mlada siromašna Budvanka iz priče čekala svog dragog da se sa dalekog puta vrati s prstenom i sa dovoljno para da započnu novi život.
Izlazila je, legenda kaže, svakoga jutra godinama na hrid s koje se i dalje jasno vidi pučina, ali se brod sa njenim dragim nikada nije vratio. Nikada se nije ni saznalo, pričali su stari, šta se sa mladićem desilo, a devojku su jednoga dana pronašli mrtvu „na steni na kojoj je usnila san od čekanja”, kako su pričali primorci ponosni na svoj „simbol ljubavi i nade”.
Iako tužna, ova priča donela je veliku popularnost plaži Mogren, kaže direktorka Turističke organizacija Budve Ana Vujošević. Isto tako, kako ona objašnjava reke turista dok sedimo u poznatoj obližnjoj bašti – ne jenjava ni u jesen popularnost Starog grada čija je istorija duga 2.500 godina. Sada može da se vidi i snimi izbliza odozgo ceo, sa novog vidikovca u Budvi – Plavog balkona najnovijeg turističkog kompleksa u centru koji su podigli turski graditelji, sve prisutniji.ž
Nastao u vreme rasprostranjenosti Ilira na ovim prostorima, iako je menjao vladare, najveću moć Stari grad stekao je u srednjem veku u vreme Dušanovog carstva kom je pripadao, zbog čega je vezan i za našu istoriju.
„Jedno od najstarijih mesta na Jadranu, tvrđava je koja je sačuvala sve bedeme i kapije, svoj autentični izgled. Ovde su citadela, antička nekropola, ali i Arheološki muzej, a koji su privlačni ljubiteljima starine i istorije čak i tokom zime, baš kao i crkve Santa Marija i svete Trojice”, objasnila je za „Magazin” Ana Vujošević.
Ona je istakla da je ove godine primećen manji broj srpskih turista, ali na pitanja da li su tome doprinele visoke cene ili nešto drugo, odgovorila je da će u januaru ovde nadležni detaljno analizirati podatke turističke sezone.
To, naravno, nije omelo tradicionalno održavanje naših najvećih sindikalnih susreta – sportskih igara radnika komunalnih sistema Srbije.
Oko hiljadu učesnika nadmetalo se na sportskim terenima na obali, a zahvaljujući izuzetno toplom „septembarskom letu” ponovo je publika bodrila i takmičarke u odbojci na pesku i pecanju, kao i nadmetanja njihovih kolega u brzom plivanju.
Festival muzičara s četiri kontinenta
U Tivtu se ovih dana održavao na bini Porto Montenegra deveti Svetski muzički festival (Music World Festival Tivat) koji je okupio muzičare etno zvuka sa četiri kontinenta – osim iz Evrope, i iz Latinske i Južne Amerike. Afrike i Azije. Nastupili su muzičari „Enigme” i drugih poznatih bendova ovoga zvuka. Olivera Milošević, sekretar društvenih delatnosti u opštini Tivat za „Magazin” je rekla da festival privlači sve veću publiku.
Zbog toga je ove godine, na dan početka festivala otvoren i prvi Kabare u Tivtu, na plaži Aura kod luke. Ansambl iz Ukrajine izveo je pesme i igru na temu miksa latino muzike sa modernim ritmovima.
„Kabare 'D'ilirio' okupljaće kabaretske izvođače sa raznih strana, a baza našeg programa je latino ritam koji će se osećati i u ponudi jela i koktela. Želimo svet u Tivtu i Tivat u svetu”, uspela je da nam objasni predstavnica programa Leonarda Dragić Redžović kroz zvuke veselog ritma koji su podigli publiku na noge.
Izgradnja u marinama u Tivtu i dalje traje, niču novi hoteli koji su usmereni na fitnes program, pa tako u najnovijem hotelu imate loptu i skale za vežbanje u sobi, a poruku o vežbanju i zdravom životu već na stolu za doručak pored čija pudinga. Opšti trend u svetu je, kako ovde kažu, da sami sebi odredite zdravi obrok i njegovu količinu. Morate da znate šta jedete i koliko vežbate, parola je koje su nam saopštile dve švedske glumice na plaži.
Golf danas za sve
Jedan od novih trendova je i golf za sve. „Golf je nekada bio sport za bogate, danas je popularan toliko da svi počinju i mogu da igraju”, kaže instruktor Deni dok objašnjava da se loptica ne udara jako blizu rupe kao cilja. On na novim golf terenima nad zalivom Luštica odnedavno drži „čas golfa za dvoje”, kaže, dostupan svima. U izgradnji su golf-vile, kako zovu naselje za strastvene golf igrače na novim terenima za profesionalnu igru sa čak 18 rupa, smeštenim između Radovića i Luštice. U zalivu Luštica u kom se ponose svojim svežim brancinom na puteru, gde su izgradili nove kuće po ugledu na stare – od crvenog luštičkog kamena sa plavim drvenim „škurama” ( kako Bokelji kažu) na prozorima, objašnjavaju nam da je do sada završeno svega dvadeset odsto od projekta ukupne izgradnje novog „grada u gradu”. Opis primorja se menja, ali je jadransko more, bar zasad, još iste modre boje.
Fešta od ruštula
Posle letnjih meseci, po izjavi Ane Vujošević, nastavlja se program „Uživaj u Budvi”. Kako je najavila, na primorju posle „Petrovačke noći” pripremaju Feštu od ruštula, Dan širuna i druge manifestacije koje okupljaju ljubitelje tradicije, a na kojima posetioci probaju jela i slatkiši sa južne jadranske obale, uz primorsku muziku.
