Лизијантус из Колубаре
Двоје младих Ваљеваца, брачни пар Ранковић, Александар, инжењер пољопривреде, и Маријана, дипломирани фармацеут, имају заједнички хоби и бизнис: гајење нежних цветова све омиљеније биљке
Брачни пар Ранковић, Александар, инжењер пољопривреде, и Маријана, дипломирани фармацеут, нису ни веровали да ће их љубав према биљу, посебно према цвећу, одвести чак пред олтар! Одлучили су да ту љубав потврде и на делу. Определили су се за гајење лизијантуса чије латице јарких боја, од беле, плаве, розе, па све до шампањбоје, обожавају многи љубитељи цвећа.
Дуго се сматрало да лизијантус, познат под називом персијска ружа или тексаска ружа, не може да се гаји у нашим крајевима. Тог посла су се најпре прихватили вешти произвођачи цвећа у Холандији, а одатле су стидљиво биљке лизијантуса почеле поступно да налазе место и код нас у саксијама, а сада и на већим површинама.
На дедовини у селу Попучке
Пре одлуке да гаје лизијантус Ранковићи су се добро распитали које услове за гајење тражи и од чега зависи успех у производњи. Брзо се показало да су за то потребни, пре свега, велика љубав и упорност. Тек након тога на Александровој дедовини, у селу Попучке код Ваљева подигли су пластеник за гајење лизијантуса на само стотинак метара од корита реке Колубаре.
Расад лизијантуса може се производити из семена, али и из садница. Посао око производње садница дуже траје и захтева посебне услове. Због тога су се Ранковићи одлучили за увоз садница из Холандије.
Садницама мора да се обезбеди довољно воде и да се повремено прихрањују посебно калијумовим минералним ђубривом. Најтежи посао је сађење и берба цветова.
„На нашу велику срећу у помоћ нам притекну моје сестре Марина и Тијана, али и Александрова родбина”, каже Маријана.
Ранковићи су подигли и други пластеник па тако сада гаје више од шест хиљада биљака на површини од 3,5 ара. Избегавају да пластенике загревају на струју па им зато берба стиже касније, почетком лета.
„За сада”, каже Александар у разговору за „Магазин”, „око продаје лизијантуса нема проблема. Јављају се купци с многих страна, чак и из региона, јер је ова врста цвећа постала веома тражена и користи се за разне прилике. Истина, цвећари увозе лизијантус у већим количинама па покушавају да нереалном конкуренцијом обарају цене као да желе на тај начин да поколебају домаће произвођаче који тек намеравају да се баве гајењем ове врсте цвећа.”
Помоћ од државе
Наши саговорници не намеравају да повећавају производњу због обавеза на радном месту. Ако би се за то ипак одлучили, определили би се, кажу, за још неку врсту цвећа које је тражено. Истичу да би овим послом могли да се баве и остали, посебно млади, јер Србија за то издваја значајна подстицајна средства и на основу тога може се остварити пристојна зарада као што то они чине.
Не треба се чудити, кажу Александар и Маријана, ако ускоро почну да ничу и пластеници у којима се гаје кале, омиљени цветови беле раде, гладиоле, не морамо баш све увозити. Имамо довољно и сунчаних дана, воде, али и љубави јер су дворишта широм Србије пуна цвећа.
