Lizijantus iz Kolubare
Dvoje mladih Valjevaca, bračni par Ranković, Aleksandar, inženjer poljoprivrede, i Marijana, diplomirani farmaceut, imaju zajednički hobi i biznis: gajenje nežnih cvetova sve omiljenije biljke
Bračni par Ranković, Aleksandar, inženjer poljoprivrede, i Marijana, diplomirani farmaceut, nisu ni verovali da će ih ljubav prema bilju, posebno prema cveću, odvesti čak pred oltar! Odlučili su da tu ljubav potvrde i na delu. Opredelili su se za gajenje lizijantusa čije latice jarkih boja, od bele, plave, roze, pa sve do šampanjboje, obožavaju mnogi ljubitelji cveća.
Dugo se smatralo da lizijantus, poznat pod nazivom persijska ruža ili teksaska ruža, ne može da se gaji u našim krajevima. Tog posla su se najpre prihvatili vešti proizvođači cveća u Holandiji, a odatle su stidljivo biljke lizijantusa počele postupno da nalaze mesto i kod nas u saksijama, a sada i na većim površinama.
Na dedovini u selu Popučke
Pre odluke da gaje lizijantus Rankovići su se dobro raspitali koje uslove za gajenje traži i od čega zavisi uspeh u proizvodnji. Brzo se pokazalo da su za to potrebni, pre svega, velika ljubav i upornost. Tek nakon toga na Aleksandrovoj dedovini, u selu Popučke kod Valjeva podigli su plastenik za gajenje lizijantusa na samo stotinak metara od korita reke Kolubare.
Rasad lizijantusa može se proizvoditi iz semena, ali i iz sadnica. Posao oko proizvodnje sadnica duže traje i zahteva posebne uslove. Zbog toga su se Rankovići odlučili za uvoz sadnica iz Holandije.
Sadnicama mora da se obezbedi dovoljno vode i da se povremeno prihranjuju posebno kalijumovim mineralnim đubrivom. Najteži posao je sađenje i berba cvetova.
„Na našu veliku sreću u pomoć nam priteknu moje sestre Marina i Tijana, ali i Aleksandrova rodbina”, kaže Marijana.
Rankovići su podigli i drugi plastenik pa tako sada gaje više od šest hiljada biljaka na površini od 3,5 ara. Izbegavaju da plastenike zagrevaju na struju pa im zato berba stiže kasnije, početkom leta.
„Za sada”, kaže Aleksandar u razgovoru za „Magazin”, „oko prodaje lizijantusa nema problema. Javljaju se kupci s mnogih strana, čak i iz regiona, jer je ova vrsta cveća postala veoma tražena i koristi se za razne prilike. Istina, cvećari uvoze lizijantus u većim količinama pa pokušavaju da nerealnom konkurencijom obaraju cene kao da žele na taj način da pokolebaju domaće proizvođače koji tek nameravaju da se bave gajenjem ove vrste cveća.”
Pomoć od države
Naši sagovornici ne nameravaju da povećavaju proizvodnju zbog obaveza na radnom mestu. Ako bi se za to ipak odlučili, opredelili bi se, kažu, za još neku vrstu cveća koje je traženo. Ističu da bi ovim poslom mogli da se bave i ostali, posebno mladi, jer Srbija za to izdvaja značajna podsticajna sredstva i na osnovu toga može se ostvariti pristojna zarada kao što to oni čine.
Ne treba se čuditi, kažu Aleksandar i Marijana, ako uskoro počnu da niču i plastenici u kojima se gaje kale, omiljeni cvetovi bele rade, gladiole, ne moramo baš sve uvoziti. Imamo dovoljno i sunčanih dana, vode, ali i ljubavi jer su dvorišta širom Srbije puna cveća.
