У рукавцима београдског Амазона

Београд има свој Амазон, скривени кутак у дунавском рукавцу у који се може побећи макар накратко од буке и саобраћаја, осетити додир с природом која је некада красила ову метрополу. Мало је људи који знају за то необично место, а реч је о вожњи кајаком Дунавом и авантуром која почиње код Пупиновог моста. Ту је улазак у рукавце који се налазе на десној обали – преко пута Земуна.

На старту руте срећемо локалне рибаре који јуре улов за тај дан. Наше веслање омета њихове планове, али нас свакако срдачно поздрављају, знајући у какву смо се пустоловину упустили. Први утисци су сјајни: свуда влада мир, тишина, чује се жубор воде и оркестар птица које овде траже заклон од сунца и освежење.

Ускоро следи улазак у фамозне рукавце који кривудају попут реке Амазон – отуд и надимак. Вода је зелена и прва мисао је да је прљава. Али, на срећу, асоцијација је била погрешна: ово није нечистоћа, већ мајка природа. Вода је пуна лишћа, алги и остатака дрвећа. То, ипак, не значи да је погодна за купање.

На овој рути кајакаше дочека рампа кроз коју морају да прођу – дрво које је пало и препречило пут. Због тога се понекад и не може даље. Природа у рукавцима је феноменална, свако дрво расте за себе, а уједно и „заједничким снагама” ствара пејзаж несвакидашњи за Београд.

Дужина рукавца иначе износи око три километра.

Након мирне променаде кајаком кроз овај скривени кутак, упустили смо се у нову експедицију Дунавом – повратак ка Пупиновом мосту.

Ову вожњу препоручујемо за све нивое искуства и рекреације, али је ипак потребна одређена доза снаге и жеље за авантуром, јер се треба изборити са струјом велике реке. Десет километара дуга вожња Дунавом није наивна, али ни захтевна. Најлепши део је прелазак с једне обале на другу и трка са струјом која носи.

Током вожње пролазимо поред кућа људи који су изабрали да живе уз реку и да свакодневно уживају у овом миру и изванредним пејзажима. Недалеко је и кафана на води, таман за кратак предах или оброк пред прилаз граду, чије мостове назиремо у даљини. Нашу авантуру завршавамо код Гардоша поносни због извозане велике дужине пута.

Авантура је трајала око три сата и пробудила је велику жељу да пронађемо сличне скривене кутке које Београд дефинитивно има – али вешто крије.