U rukavcima beogradskog Amazona
Vožnja Dunavom kajakom počinje kod Pupinovog mosta, a ulazak u carstvo zelene vode nalazi se na desnoj obali – preko puta Zemuna
Beograd ima svoj Amazon, skriveni kutak u dunavskom rukavcu u koji se može pobeći makar nakratko od buke i saobraćaja, osetiti dodir s prirodom koja je nekada krasila ovu metropolu. Malo je ljudi koji znaju za to neobično mesto, a reč je o vožnji kajakom Dunavom i avanturom koja počinje kod Pupinovog mosta. Tu je ulazak u rukavce koji se nalaze na desnoj obali – preko puta Zemuna.
Na startu rute srećemo lokalne ribare koji jure ulov za taj dan. Naše veslanje ometa njihove planove, ali nas svakako srdačno pozdravljaju, znajući u kakvu smo se pustolovinu upustili. Prvi utisci su sjajni: svuda vlada mir, tišina, čuje se žubor vode i orkestar ptica koje ovde traže zaklon od sunca i osveženje.
Uskoro sledi ulazak u famozne rukavce koji krivudaju poput reke Amazon – otud i nadimak. Voda je zelena i prva misao je da je prljava. Ali, na sreću, asocijacija je bila pogrešna: ovo nije nečistoća, već majka priroda. Voda je puna lišća, algi i ostataka drveća. To, ipak, ne znači da je pogodna za kupanje.
Na ovoj ruti kajakaše dočeka rampa kroz koju moraju da prođu – drvo koje je palo i preprečilo put. Zbog toga se ponekad i ne može dalje. Priroda u rukavcima je fenomenalna, svako drvo raste za sebe, a ujedno i „zajedničkim snagama” stvara pejzaž nesvakidašnji za Beograd.
Dužina rukavca inače iznosi oko tri kilometra.
Nakon mirne promenade kajakom kroz ovaj skriveni kutak, upustili smo se u novu ekspediciju Dunavom – povratak ka Pupinovom mostu.
Ovu vožnju preporučujemo za sve nivoe iskustva i rekreacije, ali je ipak potrebna određena doza snage i želje za avanturom, jer se treba izboriti sa strujom velike reke. Deset kilometara duga vožnja Dunavom nije naivna, ali ni zahtevna. Najlepši deo je prelazak s jedne obale na drugu i trka sa strujom koja nosi.
Tokom vožnje prolazimo pored kuća ljudi koji su izabrali da žive uz reku i da svakodnevno uživaju u ovom miru i izvanrednim pejzažima. Nedaleko je i kafana na vodi, taman za kratak predah ili obrok pred prilaz gradu, čije mostove naziremo u daljini. Našu avanturu završavamo kod Gardoša ponosni zbog izvozane velike dužine puta.
Avantura je trajala oko tri sata i probudila je veliku želju da pronađemo slične skrivene kutke koje Beograd definitivno ima – ali vešto krije.
