Мало ко би помислио да су и електричне жице и далеководи узрок великог помора птица. До сада смо обично читали и слушали о криволову, шверцу или страдању од отрова и пестицида који се користе у пољопривреди. Међутим, истина је да десетине милиона птица широм света, сваке године, страда управо услед ударца у далеководе или од струјног удара.

За 15 месеци истраживања у Подунављу је пронађено 2.100 птица које су страдале на далеководима, од тога у Србији 1.194 – а највише у Војводини где је најмање дрвећа. Најугроженије су вране, роде и грабљивице, показују подаци Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

– Електрични стубови, жице и објекти за трансформацију напона су одавно постали део природног станишта које птице користе за одмор, осматрање плена приликом лова или пак за гнежђење. То је посебно изражено у Војводини која је најмање пошумљена регија, с највише равних обрадивих површина, па су у оваквим околностима електрични стубови једина места која птице користе током различитих активности. Беле роде које живе у селима у највећој мери гнезде се управо на бандерама, што пре неколико деценија није био случај. Уколико су дизајнирани тако да буду безбедни за птице, далеководи могу да имају позитивну улогу. Код нас то још увек није већински случај, па су заправо они разлог великог страдања птица – објашњава Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Војводина је и најлакша за мапирање опасних подручја утолико што је равна и прегледна. Одатле има и највише података делом због развијеније мреже истраживача, а делом и због међународног пројекта „LIFE Danube Free Sky” који се управо бави спречавањем ових проблема дуж тока Дунава. Далеководи су посебно опасни тамо где су велика окупљалишта птица, дуж њихових селидбених коридора или поред великих извора хране као што су, нажалост, депоније.

– У Србији највише страдају гачци, сиве вране, чавке и свраке. Међу страдалим птицама су и беле роде, дневне и ноћне грабљивице, посебно мишари и ветрушке. Током петнаестомесечног пројекта истраживали смо готово 500 километара далековода средњих напона и то је заправо само врх леденог брега овог проблема – каже Стојиљковић.

На питање како електромрежу учинити сигурнијом по птице, наш саговорник објашњава да такозвани дивертери имају функцију преусмеривача лета, померају се и рефлектују светлост током дана, а светле и у мраку, сигнализирајући птицама да се на правцу лета налази препрека. Тако оне благовремено могу да преусмере свој лет. Такође, изолационе капе које се постављају омогућују птицама безбедно слетање, без могућности да својим телом направе кратак спој и страдају од струјног удара.

Драстични случајеви страдања птица на далеководима забележени су у селу Поточац код Параћина, где су 2019. пронађене чак 44 беле роде и друге врсте, а и лане је била слична ситуација. Пронађено је 30 страдалих белих рода и девет врана. Kако је терен непрегледан, стваран број страдалих је засигурно далеко већи. До тачних података тешко је доћи јер многи нису довољно свесни постојања овог проблема и важности да се овакви случајеви пријаве. Мрежа волонтера и сарадника није довољно развијена да би се добила права слика. Али, према подацима за 2023. годину, на основу 93 спорадично сакупљена података установљено је страдање 21 врсте птица: 20 гачаца, 19 белих рода, 12 сврака, 8 чворака...

У Србији је регистровано више од 380 врста птица. Под неким видом заштите је 360, а 123 врсте су угрожене и прети им нестaјање.

Сарадња са ЕУ и Електродистрибуцијом

– Пројекат „LIFE Danube Free Sky”, започет 2020, суфинансиран је из програма Европске уније који се одвија у седам подунавских држава. У њему учествује и наша организација и Електродистрибуција Србије, која је на 40 километара далековода поставила 3.340 дивертера и додатно на 576 најопаснијих стубова постављене су 1.454 изолационе капе. Прошле године Електродистрибуција Србије почела је и с постављањем 900 платформи за гнежђење белих рода – каже Стојиљковић.