Старији – препрека на путу
Свакога дана у Србији у незгодама на улицама и друмовима буде повређено седам старијих особа, а сваки други настрадали пешак имао је више од 65 година. Доста их страда и на тракторима
Статистика је неумољива када је реч о старијим лицима и њиховом учешћу у саобраћају. Агенција за безбедност саобраћаја недавно је упозорила да, према њиховим подацима, сваког другог дана једно старије лице погине у саобраћајним незгодама, и свакога дана буде повређено у просеку седам људи старијих од 65 година.
При томе, није реч о неким посебним несрећним околностима или извођењу статистике на основу једног или два месеца, већ о последње три године. Тако да ове податке морамо прихватити као алармантне, али тачне. Закључак је да међу најугроженије у саобраћају спадају особе старије од 65 година.
За три године готово 500 погинулих
У претходне три године у саобраћајним незгодама погинуло је 488, а повређено је 6.972 старија лица. У просеку, посматрајући исти период, годишње у Србији у саобраћајним незгодама погине око 163 и буде повређено више од 2.324 старија лица.
Стручњаци Агенције за безбедност саобраћаја наглашавају још један податак који говори у прилог већој угрожености сениора. Наиме, старијих од 65 година је 22 одсто у укупном уделу становништва у Србији, а број погинулих је готово десет процената већи, прецизније износи 31 посто од укупног броја.
Додатна неповољна околност је да старија лица мање учествују у саобраћају од просечног становника Србије.
Сениори су, према статистичким подацима, највише угрожени као пешаци, а затим као возачи путничког возила и бициклисте. Сваки други погинули пешак и сваки други погинули бициклиста је лице старије од 65 година. Има доста случајева да се као бициклисти сами повређују и без других учесника у саобраћају, пре свега због недостатака заштитне опреме. И као пешаци много више су изложени незгодама него ако се налазе у путничком аутомобилу. Доста их страда и на тракторима, чак 43 одсто погинулих чине људи старије животне доби.
И вожња мотором ризична је за сениоре. У статистици броја погинулих на мопеду, нажалост, 37 одсто чине стари.
Разлози за повећан број незгода са старењем су физичко и ментално слабљење организма, вид и слух полако отказују, спорије су реакције, мања је концентрација и чешћа деменција.
Стручњаци Агенције за безбедност саобраћаја указују на рањивост припадника „трећег доба”, па су њихове повреде теже при идентичном судару у односу на млађе генерације. Примера ради, стопа смртности у саобраћајним незгодама је око три пута већа за старија лица него за осамнаестогодишњака, у истим околностима настанка саобраћајне незгоде.
Светска здравствена организација дефинисала је три групе сениора, они који су у раној старости (од 65 до 74 године) у средњој старости (75 до 84) и у дубокој старости са више од 85 година. Иако су друга, а посебно трећа група људи с озбиљнијим опадањем менталних и физичких функција, најугроженија је прва категорија јер је најактивнија, а доста њих су и даље за воланом и радно су активни. Међутим, и старије особе су способне да науче нове вештине чак и касно у животу, иако учење може потрајати дуже него код млађих одраслих особа. Ако је за утеху, многи старији одрасли надмашују своје млађе колеге на тестовима интелигенције који се ослањају на акумулирано знање и искуство.
Важење дозволе се смањује на пет година
У Србији возачка дозвола траје десет година, али се продужава без лекарских прегледа, сем ако није реч о професионалним возачима. Међутим, када возач наврши 65 година, важење његове дозволе се смањује на пет година. Овај закон има за циљ да подстакне старије возаче да се подвргавају чешћим здравственим прегледима како би се осигурало да не угрожавају себе или друге учеснике у саобраћају. Чак и возачи између 55 и 65 година који желе да обнове своје дозволе, оне ће важити само до 65. рођендана, а не пуних 10 година, управо због обавезног лекарског прегледа. Овај лекарски преглед је сличан оном који се подвргава приликом првобитног добијања возачке дозволе.
