Ново златно доба хељде

Некада давно је хељда (Fagopyrum esculentum Moench) била основна сиротињска сељачка храна. У новије време све се више користи и добија на значају, премда је неколико столећа била занемарена. У Немачкој 1999. године проглашена је за лековиту биљку године. У нашој земљи највише се гаји на Пештеру, Златару и источној Србији.

Пореклом из брдских подручја Азије, Пенџаба и западног Тибета. Самоникле врсте могу се наћи и данас у Кини и до 4.500 метара надморске висине. Данас се узгаја у Кини, Русији, Украјини, САД, Канади, Француској, Немачкој, Италији, Пољској и Словенији. У исхрани људи и животиња хељда се гаји првенствено због зрна које се најчешће прерађује у брашно.

Псеудожитарица и медоносна биљка

Назив хељдa, на енглеском „buckwheat”, потекао је од речи beech – буква и wheat – пшеница, јер она наликује плоду букве. Она није ни коштуњави плод, нити је житарица попут пшенице, већ псеудожитарица.

Открићем биофлавоноида-рутина 1944. године почело је у САД њено гајење и за екстракцију тог глукозида који се у медицини употребљава за заустављање крварења, смањење високог крвног притиска и холестерола у крви, спречавање озеблина, гангрена и као заштита против ефекта радијације након експлозије атомске бомбе.

Ова једногодишња зељаста гајена биљка нарасте до висине једног метра. Плод је ситно и тамносмеђе зрно.

Хељда је прави рудник биолошки вредних материја. Садржи око 70 одсто угљених хидрата, 11–15 процената беланчевина, биљна влакна, уља, витамине А, Бе-комплекса, Це, Е, макро и микроелементе (калијум, магнезијум, фосфор, натријум, гвожђе, калцијум, бакар, цинк, селен, бор, кобалт, манган). Енергетска вредност на 100 грама износи око 1440 kЈ.

У народној медицини има важно место као помоћно лековито средство за висок крвни притисак, реуматизам, шећерну болест, глауком. Одлична је храна за особе које имају проблема с варењем. Благотворно делује на крвне судове зато што обилује рутином и лецитином. Затим јача меморију и концентрацију. Јастуци од хељде су одлични за особе алергичне на перје. Чај подстиче циркулацију и излучивање сувишне воде из организма.

Ова биљка је одлична пчелиња паша током летњег и јесењег периода када нема других медоносних биљака, цветање траје дуго. То је једна од најмедоноснијих биљака, при повољним метеоролошким приликама може дати од 125 до 300 kg/ha меда тамније боје. Мед од хељде има изразиту антиоксидативну вредност у односу на ливадски или шумски мед.

Омиљена широм света

У исхрани људи користи се зрно које је специфичног троугластог облика и тамно смеђе боје. У кулинарству користи се брашно које се добија млевењем зрна. У Јапану се припремају резанци, у Европи и северној Америци хељдино брашно се најчешће меша са пшеничним брашном за припрему палачинки, бисквита и резанаца, у Русији и Пољској брашно се користи за припрему каше, супе и палачинки, у Шведској употребљава као надев за рибу, у југоисточној Азији користи се у припреми бесквасног хлеба. Једе се током поста и религиозних прослава. На нашим просторима најпознатији специјалитети од хељдиног брашна су хељдопита и палачинке од хељде.

Код неких људи може изазвати алергијске реакције, као што су астма, алергијски ринитис и копривњача.