Novo zlatno doba heljde
Nekada je bila sirotinjska seljačka hrana, od zrna se pravilo brašno za hleb, kaše, supe i palačinke. Danas se preporučuje svima koji imaju problema s varenjem, visokim pritiskom, dijabetesom
Nekada davno je heljda (Fagopyrum esculentum Moench) bila osnovna sirotinjska seljačka hrana. U novije vreme sve se više koristi i dobija na značaju, premda je nekoliko stoleća bila zanemarena. U Nemačkoj 1999. godine proglašena je za lekovitu biljku godine. U našoj zemlji najviše se gaji na Pešteru, Zlataru i istočnoj Srbiji.
Poreklom iz brdskih područja Azije, Pendžaba i zapadnog Tibeta. Samonikle vrste mogu se naći i danas u Kini i do 4.500 metara nadmorske visine. Danas se uzgaja u Kini, Rusiji, Ukrajini, SAD, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj i Sloveniji. U ishrani ljudi i životinja heljda se gaji prvenstveno zbog zrna koje se najčešće prerađuje u brašno.
Pseudožitarica i medonosna biljka
Naziv heljda, na engleskom „buckwheat”, potekao je od reči beech – bukva i wheat – pšenica, jer ona nalikuje plodu bukve. Ona nije ni koštunjavi plod, niti je žitarica poput pšenice, već pseudožitarica.
Otkrićem bioflavonoida-rutina 1944. godine počelo je u SAD njeno gajenje i za ekstrakciju tog glukozida koji se u medicini upotrebljava za zaustavljanje krvarenja, smanjenje visokog krvnog pritiska i holesterola u krvi, sprečavanje ozeblina, gangrena i kao zaštita protiv efekta radijacije nakon eksplozije atomske bombe.
Ova jednogodišnja zeljasta gajena biljka naraste do visine jednog metra. Plod je sitno i tamnosmeđe zrno.
Heljda je pravi rudnik biološki vrednih materija. Sadrži oko 70 odsto ugljenih hidrata, 11–15 procenata belančevina, biljna vlakna, ulja, vitamine A, Be-kompleksa, Ce, E, makro i mikroelemente (kalijum, magnezijum, fosfor, natrijum, gvožđe, kalcijum, bakar, cink, selen, bor, kobalt, mangan). Energetska vrednost na 100 grama iznosi oko 1440 kJ.
U narodnoj medicini ima važno mesto kao pomoćno lekovito sredstvo za visok krvni pritisak, reumatizam, šećernu bolest, glaukom. Odlična je hrana za osobe koje imaju problema s varenjem. Blagotvorno deluje na krvne sudove zato što obiluje rutinom i lecitinom. Zatim jača memoriju i koncentraciju. Jastuci od heljde su odlični za osobe alergične na perje. Čaj podstiče cirkulaciju i izlučivanje suvišne vode iz organizma.
Ova biljka je odlična pčelinja paša tokom letnjeg i jesenjeg perioda kada nema drugih medonosnih biljaka, cvetanje traje dugo. To je jedna od najmedonosnijih biljaka, pri povoljnim meteorološkim prilikama može dati od 125 do 300 kg/ha meda tamnije boje. Med od heljde ima izrazitu antioksidativnu vrednost u odnosu na livadski ili šumski med.
Omiljena širom sveta
U ishrani ljudi koristi se zrno koje je specifičnog trouglastog oblika i tamno smeđe boje. U kulinarstvu koristi se brašno koje se dobija mlevenjem zrna. U Japanu se pripremaju rezanci, u Evropi i severnoj Americi heljdino brašno se najčešće meša sa pšeničnim brašnom za pripremu palačinki, biskvita i rezanaca, u Rusiji i Poljskoj brašno se koristi za pripremu kaše, supe i palačinki, u Švedskoj upotrebljava kao nadev za ribu, u jugoistočnoj Aziji koristi se u pripremi beskvasnog hleba. Jede se tokom posta i religioznih proslava. Na našim prostorima najpoznatiji specijaliteti od heljdinog brašna su heljdopita i palačinke od heljde.
Kod nekih ljudi može izazvati alergijske reakcije, kao što su astma, alergijski rinitis i koprivnjača.
