Дела бруталистичке архитектуре
„Генекс куле”, Авалски торањ и Хала 1 Београдског сајма симболи су правца који је обликовао визуелни идентитет престонице у другој половини прошлога века
На летњем програму Музеја илузија у Београду нашла се и изложба „Неоткривени брутализам београдске архитектуре – бетон, геометрија и дух епохе”. За посетиоце, док их кроз оптичке илузије уместо водича прати само музика, реч је о „архитектонском путовању” кроз наш велеград које открива „скривена и често занемарена лица овог моћног правца у урбаном пејзажу Београда”, како за наш лист каже програмска директорка музеја Нина Глишић.
„Брутализам, препознатљив по масивним формама, наглашеној геометрији и необрађеним бетонским површинама, обликовао је визуелни идентитет престонице током периода њене интензивне модернизације у послератним деценијама прошлога века. Иако је некада изазивао контраверзе, данас овај архитектонски израз све чешће доживљавамо као драгоцено наслеђе које сведочи о амбицијама једног времена. Посетиоци туре, уз магију звука саксофона, могу да у нашем музуеју илузија доживе Београд шездесетих, седамдесетих и осамдесетих прошлог века, нарочито уз старе црно-беле фотографије”, како саговорница објашњава.
Тура води учеснике кроз приче и анегдоте о томе како су настајали препознатљиви симболи београдског брутализма. Међу њима се истиче, сматра саговорница, монументалне „Генекс куле” (стамбена и пословна) које архитекте називају и „вертикалом Новог Београда”. Пројектовао их је архитекта Михајло Митровић 1980. године у бруталистичком стилу, а назване су Западном капијом Београда када су саграђене на тадашњем западном крају града. Карактеристични мост између две куле представља метафору спајања два света и замишљен је као место ротирајућег ресторана с погледом на Београд, што је био концепт преузет из тадашњег ретро-футуризма (Шездесетих су још у моду ушле ротирајуће платформе високих кула). Међутим, због једног механичког детаља који је недостајао, систем ротације никада није заживео, а ресторан је затворен 1999. године.
Авалски торањ, отворен за посетиоце 1965. године, највиша структура Београда, са висином од 205 метара, евоцира дух инжињерске храбрости и јединственог дизајна, како каже саговорница. То је једини торањ на свету који као пресек има једнакостранични троугао, а данас се сматра да таквим изгледом симболише српску троножац-столицу. Пројектовали су га архитекта Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, уз конструктора академика Милана Крстића, а градило га је предузеће „Рад” из Београда. Шездесет метара високу антену, тешку две тоне тона монтирали су мајстори „Гоше” из Смедеревске Паланке.
Оригинални торањ срушен је током НАТО бомбардовања, а нови је подигнут 2010. са минималним изменама, што га чини симболом континуитета и обнове, истиче програмска директорка музеја.
Посетиоци изложбе имају прилике да сазнају више и о Хали 1 Београдског сајма, која се сматра ремек делом од пренапрегнутог бетона. Грађена је између 1954. и 1957. године и проглашена временом за споменик културе. „Ова огромна купола пречника 109 метара, била је и остала је светски рекордер у својој категорији градње. Назив брутализам и потиче из француског израза „бетон брут” или груб бетон. Када је Сајам отворен 1957. могао је да се види и принцип функционализма у приступу Милорада Пантовића модерној архитектури. Конструкција од префабрикованих полулукова са сложеним системом каблова омогућила је да ентеријер остане потпуно слободан од стубова, стварајући простор монументалног карактера”, каже Глишићева.
Она додаје да тура открива и мање познате примере брутализма у Београду, где монументалност форме и прецизност пропорција израњају из свакодневног окружења. Посетиоци, тачније, сазнају да су многе зграде пројектоване с модуларним приступом који омогућује додавање спратова или промену функције током времена, што је у ређим случајевима остало само на папиру.
Посебну димензију, каже, доживљају доноси завршница обиласка – у огледалима „инфинити собе”се бесконачно понављају геометријски облици: „Они тако претварају у симбол архитектонске идеје о умножавању елемената – истог принципа који је у сржи бруталистичког израза. Ова музејска тура није тек едукативно предавање, већ прилика да се Београд сагледа из другачије перспективе. Кроз детаље, пропорције и приче које обликују његову бруталистичку прошлост и садашњост”.
Туристичко-едукативна тура у Музеју илузија одржава се до краја августа, уторком и почетком од 20 часова, уз претходне пријаве.
