Шабац- град првина
Током неколико наредних векова Шабац је више пута прелазио из турске под аустријску власт и обратно. Током периода владавине једног или другог царства, једне или друге културе, град је мењао изглед. Због географског положаја био је први у одређеним иновацијама, а занимљиво, био је и град први по томе што су у његове градске кафане могле да иду и жене
Насмајани, врцави и склони доброј шали – на свој и на туђ рачун. Проницљиви и радознали – такви су шапчани, поносни на свој град, варошићу која је центар мачванског дела Србије. Надимак „Мали Париз” с поносом истичу, загледани у своје корене. Кажу и да Шабац није типичан туристички центар, али он има заиста толико тога да понуди.
Првак у много чему
Смештен на обали Саве, на важној раскрсници путева и епоха, Шабац вековима носи у себи трагове цивилизација које су га обликовале – од средњовековне тврђаве, преко османског трговачког центра, до модерне вароши познате по грађанском духу и културним искорацима. Најранији трагови насеља на подручју данашњег града датирају из 11. века, док је назив Шабац први пут употребљен 1493. на цртежу Хартмана Шедела. Од тврђаве коју су Турци 1470. изградили уз реку Саву, развијао се град који је током дуготрајне турске владавине постао значајно место трговине и развио корене трговачког духа као трајног обележја овог града.
Географски положај на раскрсници путева између истока и запада, учинио је да у овај град брзо стиже све што је ново и прво, од застакљеног прозора, преко клавира, беле кафе и фијакера. У 19. веку, под управом Јеврема Обреновића, Шабац доживљава процват захваљујући брзом развоју и европском духу који је унео у град. Град тада добија прву болницу, апотеку, основну школу и гимназију у Србији, уведени су и први урбанистички планови, а Шабац постаје познат по културним и друштвеним иновацијама.
Мали Париз у сред Србије
Због разних новина и новотарија за то доба град је добио надимак „Мали Париз”. У граду је тада пословало више од 130 кафана које су биле стециште друштвеног и културног живота. Легенда каже да је Шабац први град у Србији у ком је и женама било дозвољено да на ова места долазе, а Шапчани су данас посебно поносни на своје знамените суграђанке из тог времена, Милеву Марић и Драгу Љочић, прву лекарку у Србији. По речима Станислава Винавера, „у Шапцу је настала прва нечиновничка буржоазија која је сматрала да мора у многим стварима да предњачи, и тако је Шабац постао град песме, лумповања, забаве, широког гостопримства и извесне грађанске па и сељачке гордости.”
Туризам за све
Шабац није класичан туристички град, али има доста манифестација, концерата, локалитета који привлаче путнике и туристе.
Налази се на оквирно сат времена и од Београда и од Новог Сада, има добре путеве и одличан је за тематске једнодневне излете. Љубитељи природе могу да истраже шумовите пределе око Цер планине, уживају у шетњама поред реке Саве или открију чари еко и сеоског туризма у околним домаћинствима, где их очекују мир, аутентична кухиња и гостопримство. Занимљиво је и село Липолист, које се зове и село од милион ружа, познато по опојном мирису где год да кренете и беспрекорним расадницма ружа. Не изостаје ни чувени Шабачки вашар, Чивијада, посета излетишту Летњиковац, које је граду завештао др Михаило Дуњић, угледни шабачки лекар.
Сјај града угасио је Велики рат, кад је Шабац изгубио половину свог становништва и прозван је „српским Верденом”. Хук страдања илуструје и прича о Текеришком пешкиру и девојачкој спреми која је спасла живот учесника церске битке, као сведочанство о части и моралу срспког сељака и војника. Јеврејско наслеђе града негује Музеј шабачких Јевреја који чува и сећање на „Кладовски транспорт” и причу о судбини 1200 аустријских Јевреја, који су покушали да пребегну на блиски исток. 1940. су примљени у Шабац где је тад живела угледна јеврејска колонија (породице Винавер, Давичо, Албахари).
Иако су трагично страдали, њихов боравак у Шапцу сведочи о космополитском духу и отворености града.
