Као некад и сад
Зоран Граовац је уметник који својим колористичким визијама оплемењује сваки простор и изазива бурне реакције код посматрача, оценила је Маја Живановић
Осећања која изазивају слике великог формата Зорана Граовца доминирају призором. Тај сплет, често и прасак боја, никога не оставља равнодушним – бар је тако изгледало на отварању изложбе „Као некад и сад” у Галерији легата у Кнез Михаиловој улици. Изложба је окупила огроман број заинтересованих, који су се надметали у томе која је слика чији фаворит. Дружење љубитеља уметничког дела омиљеног редовног професора зидног сликарства на Факултету ликовних уметности је потрајало...
„Представио сам на овој изложби сликарски опус својих 40 година уметничког рада. Може да се види да интензитет и раскош боја које шаљу доминантну поруку с мојих слика, од првих радова до данас, непрестано расу. Са радним и животним искуством и са усавршавањем вештине. Велика галерија омогућила је да изложим већи број слика великог формата, због чега ову изложбу у Кнез Михаиловој, срцу Београда, сматрам изузетно значајном”, казао нам је Зоран показујући на одласку и рекламни банер који је осликао пред изложбу на вратима Куће легата у главној улици.
Како је на отварању рекла историчарка уметности Маја Живановић, Зоран Граовац је уметник који својим колористичким визијама оплемењује сваки простор и изазива бурне реакције код сваког посматрача. На актуелној изложби у Галерији Куће легата, која траје до 6. јуна, додала је, представља се са стотинама разноликих радова, различитих формата, са својим фазама у сликању у последње четири деценије свог плодног стваралаштва.
„Од првих слика из осамдесетих година прошлог века пратимо фигуративна настојања, све од оних првих и сведенијих форми тамнијег колорита. Сви каснији периоди који су на танкој граници између појавног и апстрактног, обележени су експанзијом боје, широким потезима – било да су у питању експресивне, лирске, сведене или поентилистичке слике”, како се изразила Живановићева.
„Инспирацију црпи директно из природе, али и са путовања, тако да ову поставку можемо да пратимо и као интимистички дневник”, оценила је.
Сликарка и графичарка Александра Ракоњац каже да свака слика или рад на изложби носи са собом неки тренутак, искуство и догађај, неки период живота у којем је настала. Тако, додаје, изложба постаје својеврсни дневник догађаја за аутора, а за посматрача је она сагледавање целине његове уметности.
„Када живот постане уметност, са пажњом корачамо кроз његове пејзаже. Тако и сваки потез четкице носи свој осећај интензитета или одраза, призора или тренутка у ком је стваран. Зоран Граовац, веран емоцијама, са истанчаним осећајем за атмосферу тренутка и прецизном руком којој дозвољава да је осећања поведу, кроз године ниже своју уметност у којој свака слика има своје посебно обележје. На сликама пратимо и утицаје Бонара, Гогена, експресиониста до Хокнија, афинитете који се назиру, али не доминирају до препознатљивости.”
Да ли ће неко препознати Зоранову оригиналност и његов осећај, додаје Александра Ракоњац, почива на енергији простора, на мирисима растиња, врућини или звуцима цврчака…
„Такво сликарство зауставља поглед, никад није само дизајн у простору, продире дубоко и проналази гледаоца у посматрачевом инстиктивном бићу”, како оцењује.
Уметник и ручно рађеног папира
Зоран Граовац завршио је средњу Школу за индустријско обликовање у Београду, а по завршетку студија на ФЛУ магистрирао је у класи професора Јована Сивачког. Докторирао је 2013. са темом „Ручно рађени папир као сликарско средство”. До сада је излагао на 17 самосталних и више од 200 групних изложби у земљи и иностранству. Добитник је награде за сликарство из Фонда Ристе и Бете Вукановић, као и награде првог Бијенала црквене уметности. Извео је велики број монументалних мозаика и мурала, а поред цртања и сликања, бави се графиком, скулптуром, уметношћу ручно рађеног папира и мозаика.
