У тишини модрих дубина код турске ривијере, близу сликовитог Адрасана, у округу Кумлуџа, откривено је право археолошко чудо – терет античког брода који је потонуо пре више од два миленијума. Ово откриће, које су стручњаци већ назвали „револуционарним”, у свету подводне археологије, баца ново светло на трговачке руте хеленистичког и римског света.

На дубини између 33 и 46 метара, археолози су пронашли изузетно очуване керамичке посуде – тањире, чиније и послужавнике – који су преживели векове под морем готово нетакнути. Реч је о источној sigillata грнчарији, луксузној врсти црвеног керамичког посуђа, које је некада било распрострањено широм Медитерана. Иако су вековима били затрпани песком, предмети су захваљујући древној техници заштите глином очувани у оригиналној боји и са нетакнутом површинском текстуром.

„Ово откриће има непроцењиву вредност, не само за Турску, већ и за заједничко културно наслеђе човечанства”, изјавио је турски министар културе и туризма Мехмет Нури Ерсој, који је лично заронио како би се уверио у значај налаза.

„Керамика нам пружа драгоцене увиде у технике производње и паковања које су коришћене пре више од 2.000 година”, рекао је.

Артефакти су већ пренети у специјализовану лабораторију у региону, где се пажљиво чувају и конзервирају. Научна заједница не крије одушевљење – на једном месту сачувано је на стотине посуда са чак 25 различитих дизајна, што овај „керамички бродолом” чини јединственим у свету.

Идентификовано више од 400 бродолома

Поред научног значаја, откриће је подстакло и низ културних иницијатива: већ овог месеца у Кемер-Идирос области почиње изградња специјализованог Медитеранског музеја подводне археологије, где ће ова колекција бити приказана јавности. Истовремено, Археолошки музеј у Анталији продужава радно време и отвара нова врата подводној археологији кроз сталну поставку.

Турска је у последњих неколико година значајно уложила у очување и истраживање културног наслеђа – како на копну, тако и под морем. Током 2024, коју су прогласили „Златним добом археологије”, широм земље је спроведено више од 765 археолошких ископавања, а циљ је да их до 2026. буде најмање 800.

Само у делу између Патаре и Мерсина већ је идентификовано више од 400 бродолома. Тренутно су активна четири велика подводна ископавања покренута председничким декретом, што сведочи о озбиљном приступу и жељи Турске да преузме водећу улогу у очувању светске подводне културне баштине.

Међу кључним циљевима Турске је да ове налазе приближи јавности, али и да подстакне развој археолошког туризма. Роњење уз античке олупине, поготово дуж Егејске обале и турске ривијере, постаје све популарније међу авантуристима и љубитељима историје, а Турска привлачи рониоце повољном температуром воде током целе године. Градови попут Каша, Фетија, Бодрума и Чанакалеа, где се налази Историјски подводни парк Галипоље, спадају међу најбоље локације за роњење на свету и нуде спој природних лепота и историјског наслеђа.