Где је мозак Алберта Ајнштајна
Алберт Ајнштајн, један од највећих умова у историји човечанства, преминуо је пре 70 година, 18. априла 1955. године у Принстону, у Сједињеним Америчким Државама. Иако је његова жеља била да буде кремиран и да његово тело не буде предмет обожавања или култа личности, судбина његовог мозга кренула је другачијим током.
Након смрти, обдукцију је извршио патолог др Томас Харви у болници у Принстону. Без одобрења породице, Харви је извадио Ајнштајнов мозак и сачувао га у формалину, тврдећи да је то урадио „у име науке”. Касније је добио дозволу од Ајнштајновог син, под условом да мозак буде коришћен искључиво у научне сврхе.
Др Харви је мозак фотографисао и исекао га на више од 240 делова. Те узорке је поделио разним неуронаучницима и институцијама широм света. Његов циљ је био да се открије да ли је постојала нека анатомска специфичност, која би могла да објасни Ајнштајнову генијалност.
Деценијама су објављиване различите студије на основу тих узорака, али резултати су били контроверзни. Једна студија из 1985. указивала је да је Ајнштајн имао нешто другачију расподелу неурона у неким регијама мозга, посебно у делу који се односи на математичко и просторно размишљање.
Друга студија из 2012. описала је да је његов мозак имао изузетно развијен предњи део, повезан с апстрактним мишљењем. Међутим, многи научници сматрају да су те разлике занемарљиве и да не могу поуздано да објасне Ајнштајнову генијалност.
Делови Ајнштајновог мозга и даље се чувају – неки у Медицинском центру при Музеју Мутер у Филаделфији, док су други у архивама или се излажу у ретким приликама у научне сврхе.
Милева Марић – животна сапутница или коауторка?
Иако се често на интернету може наћи да је Ајнштајнов IQ био „између 160 и 190”, истина је да никада није тестиран на савременом тесту интелигенције. IQ тестови какве данас познајемо нису били широко распрострањени у време његовог детињства и младости.
Те бројке су само процене на основу његовог научног рада, начина размишљања и достигнућа. Али IQ не мери креативност, интуицију, иновативност – све оно по чему се Ајнштајн заправо истакао. Он сам је говорио:
„Важније је имати машту него знање. Знање је ограничено, машта обухвата свет”.
Често се поставља питање и да ли је Ајнштајн сам осмислио теорију релативности? Понекад се у јавности појаве тврдње да његова супруга, Милева Марић, има велике заслуге за његов рад, као и да су Анри Поанкаре или Хендрик Лоренц су били прави аутори идеја које је Ајнштајн касније само „формулисао” или „позајмио”.
Милева, Српкиња рођена у Новом Саду, била је прва жена на студијама физике у Цириху. Несумњиво интелигентна и образована, размењивала је писма са Ајнштајном, која указују да су разговарали о науци и размењивали идеје.
Ипак, не постоје конкретни докази да је она била коаутор његових радова. Неки историчари науке тврде да јој је Ајнштајн био инспирација и подршка, али не и да је директно учествовала у формулисању теорије релативности. Сам Ајнштајн је у једном писму споменуо „наш рад“, али се верује да је то више емоционални, а не научни израз.
Анри Поанкаре и Хендрик Лоренц јесу развијали концепте блиске оним у специјалној теорији релативности, посебно у области трансформација брзине и електромагнетизма. Лоренц је чак формулисао математичке трансформације које је Ајнштајн касније користио.
Ипак, оно што је Ајнштајна учинило јединственим је то што је укинуо потребу за постојањем „етера“ као медијума за светлост, увео идеју да брзина светлости буде иста за све посматраче и радикално редефинисао време и простор као релативне, а не апсолутне категорије.
Његова интуиција, способност да мисли у сликама (Gedankenexperimente – мислени експерименти), и начин на који је повезао постојеће идеје у кохерентну и револуционарну теорију – то је оно што му се признаје као генијално.
Од младог бунтовника до симбола генијалности
Алберт Ајнштајн рођен је 14. марта 1879. године у Улму, у Немачкој. Већ као дете, показао је дубоко интересовање за математику и физику. Мада се често понавља мит да је био „лош ђак“, истина је да је био веома добар у техничким предметима, али је имао проблема с ауторитетима и класичним методама наставе.
Године 1905, као млад и непознат службеник у Заводу за патенте у Швајцарској, објавио је серију радова који ће променити ток науке. Те године, касније назване његовом Annus Mirabilis или „чудесном годином“, изнео је специјалну теорију релативности, формулу E=mc2, као и радове о фотоелектричном ефекту, за које ће касније добити Нобелову награду.
Његова општа теорија релативности из 1915. проширила је Њутново схватање гравитације и показала да маса закривљује простор-време. То откриће, иако у почетку тешко схватљиво, потврдило је његову славу као научног револуционара.
Ајнштајн је био и гласни пацифиста, хуманиста и заговорник грађанских права. Бежао је од нацизма 1933. и преселио се у САД, где је предавао на Принстону. Тамо је провео остатак живота, све време радећи на теорији која би објединила све физичке силе — али је није довршио.
Умро је 1955. године у 76. години, остављајући за собом огроман утицај — не само у науци, већ и у начину на који схватамо свет, истину и природу универзума.
