Школе старих заната оживљавају наслеђе Христифора Црниловића

У једној од најстаријих кућа Савамале, Манаковој кући, већ више од пола века живи сећање на једног од најпреданијих сакупљача српске народне културе, сликара, етнографа и истраживача Христифора Црниловића. Данас, овај бисер балканске градске архитектуре из 19. века не само да чува непроцењиву етнографску збирку, већ представља живи музеј у коме се традиција учи, доживљава и преноси у буквалном смислу О томе говори начелница и кустос Манакове куће, Маја Марјановић. Она је и чувар збирке Христифора Црниловића.

„Црниловић, професор цртања који је одмор користио не за путовања и предах, већ за теренски рад, оставио је иза себе збирку која броји преко 2600 предмета, 22 хиљаде листова рукописне грађе, негатив плоче, и више од 800 књига и часописа. Све то је постало основ сталне поставке на спрату Манакове куће, која је свечано отворена 1968. године. Али Манакова кућа није само витрина прошлости, она је радионица будућности“, нагалсила је Марјановић.

Од деведесетих година, простор у приземљу добија нови живот, појашњава Марјановић и додаје да је галеријски део од тада постаје стециште љубитеља старих заната, уметничких техника и рукотворина.

„Стручњаци Етнографског музеја у сарадњи са уметницима и занатлијама, покренули су низ интерактивних програма који свима, без обзира на године, професију или искуство којима пружају прилику да се опробају у техникама наших предака“, објаснила је начелница Манакове куће.

Школе и радионице – спој умећа и емоције

У Манаковој кући данас се учи како се тка на вертикалном разбоју, како се прави филигран, исписује ћирилица у калиграфском стилу, обликује традиционална керамика или како се вежу најфинији везови. Творац и организатор програма радионица је виши кустос Милена Ђурица, а програме воде врсни предавачи, Петар Вујошевић у школи мозаика, Ивана Чолић у школи ручног ткања, Јана Ранковић у школи керамике, Вера Марковић у школи веза, док плетење води Весна Стевуљевић, а калиграфију Даница Веселиновић. Неизоставна је и радионица сарачког заната под руководством Ксеније Терзовић , заната који данас не само да изумире, већ постаје права реткост чак и у руралним крајевима.

„Оно што ову иницијативу издваја је управо интерактивни приступ, полазници не само да гледају, већ раде, уче и што је најважније доживљавају. Своје завршне радове излажу у заједничкој годишњој изложби, уз свечану доделу уверења“, истакла је Ђурица.

Традиција као инспирација

Манакова кућа не припада само прошлости, она је део савременог тренда повратка изворним вредностима, одрживости, ручном раду и аутентичности. Радионице су место сусрета не само са старим техникама, већ и са људима сличних интересовања, жељним да се повежу са својим коренима, али и да своју креативност испоље на нов, инспиративан начин.

„Уколико тражите начин да се одмакнете од екрана, да научите нешто ново, или да своју децу упознате са лепотом ручног рада Манакова кућа је право место за вас. Уђите у свет традиције и откријте како старо умеће постаје савремена инспирација“, нагалсиле су начелница и кустос Манакове куће, Маја Марјановић и творац и организатор радионица, виши кустос Милена Ђурица.