Škole starih zanata oživljavaju nasleđe Hristifora Crnilovića

U jednoj od najstarijih kuća Savamale, Manakovoj kući, već više od pola veka živi sećanje na jednog od najpredanijih sakupljača srpske narodne kulture, slikara, etnografa i istraživača Hristifora Crnilovića. Danas, ovaj biser balkanske gradske arhitekture iz 19. veka ne samo da čuva neprocenjivu etnografsku zbirku, već predstavlja živi muzej u kome se tradicija uči, doživljava i prenosi u bukvalnom smislu O tome govori načelnica i kustos Manakove kuće, Maja Marjanović. Ona je i čuvar zbirke Hristifora Crnilovića.

„Crnilović, profesor crtanja koji je odmor koristio ne za putovanja i predah, već za terenski rad, ostavio je iza sebe zbirku koja broji preko 2600 predmeta, 22 hiljade listova rukopisne građe, negativ ploče, i više od 800 knjiga i časopisa. Sve to je postalo osnov stalne postavke na spratu Manakove kuće, koja je svečano otvorena 1968. godine. Ali Manakova kuća nije samo vitrina prošlosti, ona je radionica budućnosti“, nagalsila je Marjanović.

Od devedesetih godina, prostor u prizemlju dobija novi život, pojašnjava Marjanović i dodaje da je galerijski deo od tada postaje stecište ljubitelja starih zanata, umetničkih tehnika i rukotvorina.

„Stručnjaci Etnografskog muzeja u saradnji sa umetnicima i zanatlijama, pokrenuli su niz interaktivnih programa koji svima, bez obzira na godine, profesiju ili iskustvo kojima pružaju priliku da se oprobaju u tehnikama naših predaka“, objasnila je načelnica Manakove kuće.

Škole i radionice – spoj umeća i emocije

U Manakovoj kući danas se uči kako se tka na vertikalnom razboju, kako se pravi filigran, ispisuje ćirilica u kaligrafskom stilu, oblikuje tradicionalna keramika ili kako se vežu najfiniji vezovi. Tvorac i organizator programa radionica je viši kustos Milena Đurica, a programe vode vrsni predavači, Petar Vujošević u školi mozaika, Ivana Čolić u školi ručnog tkanja, Jana Ranković u školi keramike, Vera Marković u školi veza, dok pletenje vodi Vesna Stevuljević, a kaligrafiju Danica Veselinović. Neizostavna je i radionica saračkog zanata pod rukovodstvom Ksenije Terzović , zanata koji danas ne samo da izumire, već postaje prava retkost čak i u ruralnim krajevima.

„Ono što ovu inicijativu izdvaja je upravo interaktivni pristup, polaznici ne samo da gledaju, već rade, uče i što je najvažnije doživljavaju. Svoje završne radove izlažu u zajedničkoj godišnjoj izložbi, uz svečanu dodelu uverenja“, istakla je Đurica.

Tradicija kao inspiracija

Manakova kuća ne pripada samo prošlosti, ona je deo savremenog trenda povratka izvornim vrednostima, održivosti, ručnom radu i autentičnosti. Radionice su mesto susreta ne samo sa starim tehnikama, već i sa ljudima sličnih interesovanja, željnim da se povežu sa svojim korenima, ali i da svoju kreativnost ispolje na nov, inspirativan način.

„Ukoliko tražite način da se odmaknete od ekrana, da naučite nešto novo, ili da svoju decu upoznate sa lepotom ručnog rada Manakova kuća je pravo mesto za vas. Uđite u svet tradicije i otkrijte kako staro umeće postaje savremena inspiracija“, nagalsile su načelnica i kustos Manakove kuće, Maja Marjanović i tvorac i organizator radionica, viši kustos Milena Đurica.