Вештачка интелигенција и корисна и ризична
Многи су њоме одушевљени јер штеди сате претраге на интернету, регулише саобраћај, прогнозира време, анализира лекарске извештаје, пише домаће задатке. Али проблем постају етичка питања приватности, профилисање корисника, покретање контроверзних кампања
Да ли је вештачка интелигенција (ВИ) Пандорина кутија и колико би њена појава требало да нас забрињава, питају се људи широм света. Светска јавност бурно је реаговала када је амерички магазин „Тајм” у свом традиционалном избору личности године 1982. уместо човека одабрао машину! На насловној страници објављена је фотографија рачунара и скулптуре човека сачињене од папира који седи пред компјутером. Сада „главни играч” у многим областима постаје вештачка интелигенција.
Узбудљиво је и изазовно пратити успешне примере употребе вештачке интелигенције у медицини, саобраћају, енергетици, рударству, индустрији и пољопривреди. Уочава се и један споредан ефекат: истовремено с применом покрећу се и критичке расправе о постојећем стању у овим секторима.
Шта ће нам она заиста донети, одговор смо потражили од Драгорада Миловановића, дипломираног инжењера електротехнике.
– Вештачка интелигенција у нашем фокусу је све више као примењена област рачунарских научних дисциплина које обухватају развој разних система и сервиса. Ослањају се на велике количине података за формирање математичких модела, извођење закључака, генерисање садржаја и подршку у доношењу одлука. Управо способност самосталног учења и адаптације представља ВИ веома значајном новом технологијом с применом у свим сегментима нашег рада и живота. У ширем смислу, њен концепт подразумева интелигентно понашање у сложеним окружењима, закључивање, учење, комуникацију и спровођење акција – наводи Миловановић и подсећа да је она настала као резултат потраге за интелигентним машинама које превазилазе способности људи. И дуго се развијала да би од 2022. у фокусу били генеративни сервиси вештачке интелигенције засновани на великим језичким моделима (ЛЛМ). Настају дигитални асистенти и софтверски агенти.
Он додаје да се технологија вештачке интелигенције брзо развија и доноси бројне економске и друштвене користи у свим сегментима индустрије и друштвених активности, али истовремено постоје и ризици примене и забринутост о могућим штетним последицама. Опрез је неопходан пре свега у секторима образовања, здравља и животне средине.
Постављају се етичка питања која је сада неопходно решавати: приватност, дискриминација и предрасуде. Преовлађује идеја да је неопходна одговорна, објашњива, транспарентна и праведна ВИ за све појединце и организације. Дакле, да је технички поуздана и безбедна, у складу са законом и утврђеним етичким принципима и вредностима. Њен циљ треба да буде боље интелигентно деловање у свакодневном животу, али и у сложеним окружењима.
– Друштвени медији постали су основ комуникације, имају кључну улогу у обликовању јавног мњења и повезивању људи. Употреба ВИ у друштвеним мрежама расте и мења медије. Корисници интернета све више времена проводе на друштвеним мрежама. Количина података се стално повећава, тако да је неопходна примена решења вештачке интелигенције. Али, с друге стране, она се истовремено употребљава и за генерисање новог садржаја на мрежама у сервисима интерактивног дијалога с корисницима, кроз дигиталне асистенте и агенте, користи се за аутоматско анализирање понашања и предикцију. Масовно профилисање корисника, као и покретање контроверзних кампања представља нове изазове – наглашава Миловановић.
Откако је покренут Чет Џи-Пи-Ти (ChatGPT), многи одушевљено изјављују да он штеди сате претраге на интернету. Ваља смислити питања о некој теми и овај сервис одмах одговара. Стално стижу нове, унапређене верзије, али се отварају и многе недоумице. Европа је законом ускладила примену ВИ у области примењених наука и технике, али у ЕУ је забрањена употреба вештачке интелигенције за предиктивне полицијске обраде, засноване на профилисању и системима који за биометријским подацима посежу у категоризацији грађана на основу вере и расе, као и других личних података.
Чет Џи-Пи-Ти пише за „Магазин”
Ово је интервју који нам је дао Чет Џи-Пи-Ти. Питали смо шта посетилац не сме да пропусти да види у Београду. У одговору каже: „Београд је град богате историје, културе и занимљивог ноћног живота. Ево и неколико места које би требало посетити. Калемегдан: историјска тврђава и парк у срцу Београда, са спектакуларним погледом на ушће Саве у Дунав.
Храм Светог Саве: један од највећих православних храмова на свету, смештен на месту где су спаљене мошти Светог Саве. Импресивна архитектура и унутрашња декорација чине га незаобилазним местом.
Скадарлија: боемска четврт Београда, позната по традиционалним ресторанима, кафанама и уметничкој атмосфери. Идеално место за уживање у српској кухињи и музици уживо.
ВИ је предложила посету Музеју Николе Тесле, није заборавила Аду Циганлију, описавши је као популарно језеро, познато као „београдско море”. Време током ускршњих празника личиће на мартовске дане с температурама до 15 степени.
