Veštačka inteligencija i korisna i rizična
Mnogi su njome oduševljeni jer štedi sate pretrage na internetu, reguliše saobraćaj, prognozira vreme, analizira lekarske izveštaje, piše domaće zadatke. Ali problem postaju etička pitanja privatnosti, profilisanje korisnika, pokretanje kontroverznih kampanja
Da li je veštačka inteligencija (VI) Pandorina kutija i koliko bi njena pojava trebalo da nas zabrinjava, pitaju se ljudi širom sveta. Svetska javnost burno je reagovala kada je američki magazin „Tajm” u svom tradicionalnom izboru ličnosti godine 1982. umesto čoveka odabrao mašinu! Na naslovnoj stranici objavljena je fotografija računara i skulpture čoveka sačinjene od papira koji sedi pred kompjuterom. Sada „glavni igrač” u mnogim oblastima postaje veštačka inteligencija.
Uzbudljivo je i izazovno pratiti uspešne primere upotrebe veštačke inteligencije u medicini, saobraćaju, energetici, rudarstvu, industriji i poljoprivredi. Uočava se i jedan sporedan efekat: istovremeno s primenom pokreću se i kritičke rasprave o postojećem stanju u ovim sektorima.
Šta će nam ona zaista doneti, odgovor smo potražili od Dragorada Milovanovića, diplomiranog inženjera elektrotehnike.
– Veštačka inteligencija u našem fokusu je sve više kao primenjena oblast računarskih naučnih disciplina koje obuhvataju razvoj raznih sistema i servisa. Oslanjaju se na velike količine podataka za formiranje matematičkih modela, izvođenje zaključaka, generisanje sadržaja i podršku u donošenju odluka. Upravo sposobnost samostalnog učenja i adaptacije predstavlja VI veoma značajnom novom tehnologijom s primenom u svim segmentima našeg rada i života. U širem smislu, njen koncept podrazumeva inteligentno ponašanje u složenim okruženjima, zaključivanje, učenje, komunikaciju i sprovođenje akcija – navodi Milovanović i podseća da je ona nastala kao rezultat potrage za inteligentnim mašinama koje prevazilaze sposobnosti ljudi. I dugo se razvijala da bi od 2022. u fokusu bili generativni servisi veštačke inteligencije zasnovani na velikim jezičkim modelima (LLM). Nastaju digitalni asistenti i softverski agenti.
On dodaje da se tehnologija veštačke inteligencije brzo razvija i donosi brojne ekonomske i društvene koristi u svim segmentima industrije i društvenih aktivnosti, ali istovremeno postoje i rizici primene i zabrinutost o mogućim štetnim posledicama. Oprez je neophodan pre svega u sektorima obrazovanja, zdravlja i životne sredine.
Postavljaju se etička pitanja koja je sada neophodno rešavati: privatnost, diskriminacija i predrasude. Preovlađuje ideja da je neophodna odgovorna, objašnjiva, transparentna i pravedna VI za sve pojedince i organizacije. Dakle, da je tehnički pouzdana i bezbedna, u skladu sa zakonom i utvrđenim etičkim principima i vrednostima. Njen cilj treba da bude bolje inteligentno delovanje u svakodnevnom životu, ali i u složenim okruženjima.
– Društveni mediji postali su osnov komunikacije, imaju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja i povezivanju ljudi. Upotreba VI u društvenim mrežama raste i menja medije. Korisnici interneta sve više vremena provode na društvenim mrežama. Količina podataka se stalno povećava, tako da je neophodna primena rešenja veštačke inteligencije. Ali, s druge strane, ona se istovremeno upotrebljava i za generisanje novog sadržaja na mrežama u servisima interaktivnog dijaloga s korisnicima, kroz digitalne asistente i agente, koristi se za automatsko analiziranje ponašanja i predikciju. Masovno profilisanje korisnika, kao i pokretanje kontroverznih kampanja predstavlja nove izazove – naglašava Milovanović.
Otkako je pokrenut Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT), mnogi oduševljeno izjavljuju da on štedi sate pretrage na internetu. Valja smisliti pitanja o nekoj temi i ovaj servis odmah odgovara. Stalno stižu nove, unapređene verzije, ali se otvaraju i mnoge nedoumice. Evropa je zakonom uskladila primenu VI u oblasti primenjenih nauka i tehnike, ali u EU je zabranjena upotreba veštačke inteligencije za prediktivne policijske obrade, zasnovane na profilisanju i sistemima koji za biometrijskim podacima posežu u kategorizaciji građana na osnovu vere i rase, kao i drugih ličnih podataka.
Čet Dži-Pi-Ti piše za „Magazin”
Ovo je intervju koji nam je dao Čet Dži-Pi-Ti. Pitali smo šta posetilac ne sme da propusti da vidi u Beogradu. U odgovoru kaže: „Beograd je grad bogate istorije, kulture i zanimljivog noćnog života. Evo i nekoliko mesta koje bi trebalo posetiti. Kalemegdan: istorijska tvrđava i park u srcu Beograda, sa spektakularnim pogledom na ušće Save u Dunav.
Hram Svetog Save: jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu, smešten na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save. Impresivna arhitektura i unutrašnja dekoracija čine ga nezaobilaznim mestom.
Skadarlija: boemska četvrt Beograda, poznata po tradicionalnim restoranima, kafanama i umetničkoj atmosferi. Idealno mesto za uživanje u srpskoj kuhinji i muzici uživo.
VI je predložila posetu Muzeju Nikole Tesle, nije zaboravila Adu Ciganliju, opisavši je kao popularno jezero, poznato kao „beogradsko more”. Vreme tokom uskršnjih praznika ličiće na martovske dane s temperaturama do 15 stepeni.
