Из Болоње у Рогљево
Маркo Обрадовић се као осамнаестогодишњак из Италије вратио у отаџбину и научио две важне ствари: српски језик и основе виноградарства. Данас има своју винарију и много нових пријатеља
Љубав према виноградарству и природи, али на првом месту према Србији, вратили су пре шест година Марка Обрадовића из Италије у отаџбину. Родом из Жагубице, детињство и младост провео је у Болоњи с родитељима, а онда је 2017. године решио да промени свој живот и да се у селу Рогљево бави виноградарством. Тада је знао само неколико речи српског језика, а о виноградарству само најосновније појмове, а данас је власник винарије „Тенута Ест”. Све је почело спонтано, готово случајно посетом Рајачких и Рогљевачких пимница које су га, како данас прича, опчиниле изгледом и историјом. У повратку кући размишљао је о потенцијалу који поседују, а који, схватио је брзо, није искоришћен у пуном капацитету. Онда је на телевизији гледао репортажу о брачном пару из Француске који су се доселили у Рогљево и основали винарију. Одлучио је да контактира с њима, а у мислима је већ стварао план како да оснује своју винарију.
Марко је још у раном детињству имао прилике да у Италији види многобројне винограде. Често је посећивао области одакле потичу нека од најбољих вина, али, како каже за „Магазин”, љубав према виноградарству се родила тек након што је сам засадио сопствене винограде и кренуо да се бави овим послом. Сад је поносан на грожђе које рађа у његовим виноградима.
– Имамо 8,5 хектара винограда који се налазе на подручју села Рогљево и Смедовац. Засађене су врсте каберне совињон, мерло, пино ноар, вранац, прокупац, франковка, црна тамјаника, шардоне и ризлинг. За селекцију и припрему садног материјала имали смо помоћ пријатеља из фирме „Агропланта” из Велике Дренове – истиче Обрадовић.
Марко открива и да је о вину и винарству драгоцене савете и искуства стекао током боравка у Француској.
– Прво сам научио да је организација послова који се обављају у винограду кључна. У Француској сам научио и основе, почев од обраде земљишта, резидбе, па све до саме бербе и прераде грожђа – каже млади виноградар.
Признаје и да му по доласку у Србију није било лако јер није најбоље говорио српски, али га је брзо „проговорио” захваљујући подршци породице и пријатеља. Тада је имао свега 18 година, а одлучио је да се бави једним озбиљним послом.
У Марковој винарији највише има црвеног вина, али је поносан и на једино бело вино које производи.
– То је шардоне, једно од најпродаванијих заједно с пино ноар, поготово у летњим месецима.
Већ је научио и да је за квалитетно вино потребно више фактора.
– На првом месту је квалитетан рад у винограду како би најбоље могли да сачувамо тероар. На другом месту је да се користи што мање хемијских третмана и средстава у производњи како би се сачувала јединственост која осликава сваку годину и бербу.
Одскоро он је и члан удружења „Млади с Рајачких пимница”. Захваљујући овом удружењу упознао је много младих интересантних људи који су му помогли.
– Функционишемо као заједница и помажемо једни другима, како у обављању послова, тако и у дељењу искуства, док сам раније био сам и без много познанстава – каже Марко, који не крије да му је намера да остане да живи и ради у Србији, јер ту види своју будућност.
