Посади дрво тамо где га посечеш
Са овом поруком, немачки „зелени град” Бон истиче се као пример поштовања сваког дрвета – у дворишту куће, у парковима и на улици
Како смо преживели све теже летње врућине у градовима? Једва некако, а замислите како је дрвећу оивиченом бетоном у све скученијем простору, које упија врелину асфалта и грађевина около, издувне гасове моторних возила, прашину и што шта друго, пише Даринка Михајловић на тему „Где нестаде дрво”, у часопису за екологију представљеном на Београдском сајму заштите животне средине. Бавећи се очувањем животне средине, она се сећа како су дрвореди у Зајечару, граду у коме живи, пре четири деценије, са крошњама које се спајају преко улице, личили на зелене тунеле.
Данас изгледа као да у градовима има све мање места за дрвеће и његове крошње, чије лишће и иглице прочишћавају токсичне честице из ваздуха, а све више за жице, бетона, мермера, асфалта и других материјали који истискују зеленило, слажу се стручњаци ове области. Како има све више бандера на улицама, све више грана се сече. Мастер екологије Дејан Вучковић тврди да прво градско дрвеће није воћка да се орезује сваког пролећа или јесени, сматрајући да нема потребе за код нас актуелном драстичном сечом. Додаје и да се из буџета минимално средстава одваја за посечено дрво које треба обновити. Тако, каже, све чешћи је призор да на месту преко ноћи посеченог стабла, остаје само пањ или жбун и ново дрво се више ту не засади.
У еколошким програмима развијених земаља, попис зеленила у граду, од дворишта до паркова, са порастом броја становништва постаје све важнији, а добро планирано зеленило сматра се једним од највећих богатстава сваког града. Како због ублажавања екстремних климатских промена и смањења загађења, тако и због менталног здравља – као оаза за одмор уморног савременог градског човека.
Град Бон, некадашњу престоницу Немачке, стручњаци данас истичу као пример поштовања сваког дрвета у приватним двориштима, као и у парковима и на улици.
У „зеленом граду”, како га зову, постоји обавеза да на месту где неко дрво мора да се посече, било да се осушило или грањем угрожава станаре и пролазнике, мора да се засади ново. Од ове обавезе нису поштеђени ни власници кућа са двориштем, јер иако су поседници имања, они представљају део заједнице, а свако њихово дрво део градског зеленила. Осим девизе „Посади одмах дрво тамо где га посечеш”, постоји и забрана да се тамо разноврсном дрвећу, у расту у висину „испрече” каблови и жице.
На беспрекорно одржаваним травњацима у овом граду не постоји упозорење „Не гази траву”, јер породице с децом седе и друже се чешће на трави него на клупама. У парковима у Бону, неретко поред столетног дрвета стоји натпис када и у част кога је посађено.
