Posadi drvo tamo gde ga posečeš
Sa ovom porukom, nemački „zeleni grad” Bon ističe se kao primer poštovanja svakog drveta – u dvorištu kuće, u parkovima i na ulici
Kako smo preživeli sve teže letnje vrućine u gradovima? Jedva nekako, a zamislite kako je drveću oivičenom betonom u sve skučenijem prostoru, koje upija vrelinu asfalta i građevina okolo, izduvne gasove motornih vozila, prašinu i što šta drugo, piše Darinka Mihajlović na temu „Gde nestade drvo”, u časopisu za ekologiju predstavljenom na Beogradskom sajmu zaštite životne sredine. Baveći se očuvanjem životne sredine, ona se seća kako su drvoredi u Zaječaru, gradu u kome živi, pre četiri decenije, sa krošnjama koje se spajaju preko ulice, ličili na zelene tunele.
Danas izgleda kao da u gradovima ima sve manje mesta za drveće i njegove krošnje, čije lišće i iglice pročišćavaju toksične čestice iz vazduha, a sve više za žice, betona, mermera, asfalta i drugih materijali koji istiskuju zelenilo, slažu se stručnjaci ove oblasti. Kako ima sve više bandera na ulicama, sve više grana se seče. Master ekologije Dejan Vučković tvrdi da prvo gradsko drveće nije voćka da se orezuje svakog proleća ili jeseni, smatrajući da nema potrebe za kod nas aktuelnom drastičnom sečom. Dodaje i da se iz budžeta minimalno sredstava odvaja za posečeno drvo koje treba obnoviti. Tako, kaže, sve češći je prizor da na mestu preko noći posečenog stabla, ostaje samo panj ili žbun i novo drvo se više tu ne zasadi.
U ekološkim programima razvijenih zemalja, popis zelenila u gradu, od dvorišta do parkova, sa porastom broja stanovništva postaje sve važniji, a dobro planirano zelenilo smatra se jednim od najvećih bogatstava svakog grada. Kako zbog ublažavanja ekstremnih klimatskih promena i smanjenja zagađenja, tako i zbog mentalnog zdravlja – kao oaza za odmor umornog savremenog gradskog čoveka.
Grad Bon, nekadašnju prestonicu Nemačke, stručnjaci danas ističu kao primer poštovanja svakog drveta u privatnim dvorištima, kao i u parkovima i na ulici.
U „zelenom gradu”, kako ga zovu, postoji obaveza da na mestu gde neko drvo mora da se poseče, bilo da se osušilo ili granjem ugrožava stanare i prolaznike, mora da se zasadi novo. Od ove obaveze nisu pošteđeni ni vlasnici kuća sa dvorištem, jer iako su posednici imanja, oni predstavljaju deo zajednice, a svako njihovo drvo deo gradskog zelenila. Osim devize „Posadi odmah drvo tamo gde ga posečeš”, postoji i zabrana da se tamo raznovrsnom drveću, u rastu u visinu „ispreče” kablovi i žice.
Na besprekorno održavanim travnjacima u ovom gradu ne postoji upozorenje „Ne gazi travu”, jer porodice s decom sede i druže se češće na travi nego na klupama. U parkovima u Bonu, neretko pored stoletnog drveta stoji natpis kada i u čast koga je posađeno.
