Древне престонице Персије
Реза Пахлави, последњи ирански краљ, баш ту је организовао званично највећу журку на свету, осам година пре него што ће бити свргнут
Древни град Персеполис Иранци називају и Џамшидов трон, према имену првог, митског цара Персије.
То је једна од три престонице античке Персије – она најгламурознија, где су ахeменидски цареви правили забаве које су трајале и по три месеца, и које су описане и у Старом завету.
То је вероватно дало идеју и последњем иранском краљу, шаху, да у октобру 1971. године, на овом месту организује, званично, највећу журку на свету. Осам година пре него што ће бити свргнут, у огромним шаторима обложеним мермером и уз бескрајни шведски сто, Реза Пахлави је, прослављајући 2.500 година Персијског царства, у Персеполису приредио једну такву забаву за све светске државнике и владаре, којој су, између осталих, присуствовали и маршал Тито са супругом Јованком. Баснослован државни новац потрошен за највећу журку на свету која је трајала три дана био је и један од неколико повода за његово касније свргнуће.
Здање из 6. века пре нове ере
Градња Персеполиса почела је у 6. веку пре нове ере, на претходно озиданој вештачкој тераси огромних размера, висине двадесет метара, и трајала је годинама. У Старом завету описано је подизање овог комплекса, с детаљним подацима о томе који народи су учествовали у подухвату и из којих све крајева познатог света је стигао материјал за градњу.
У оквиру налазишта, које је од 1979. године на Листи светске културне баштине Унеска, постоји и мали музеј, смештен унутар некадашњег харема цара Ксеркса Првог. Након освајања, Персеполис је 330. године пре нове ере уништио и запалио Александар Велики. Наводно је једна од његових конкубина, током пијанства које је трајало читаве ноћи, предложила да Персеполис треба да гори, што се и догодило.
Иако се две монументалне гробнице персијских царева, Артаксеркса Првог и Артаксеркса Трећег, налазе уклесане у стени изнад самог Персеполиса, преостала четири најважнија цара легендарне династије Ахеменида – Дарије Први Велики, Ксеркс Први, Дарије Други и Артаксеркс Други, сахрањени су неколико километара од палате, на монументалном, царском гробљу у стени, које носи назив Накше Ростам. Између две гробнице, високо изнад травњака налази се и незавршени маузолеј Дарија Трећег, последњег ахеменидског цара ког је убила војска Александра Великог. Занимљиво је да име неколико најважнијих персијских царева – Дарије потиче од персијске речи „дариа” што значи „море”, и да је у Ирану и данас у широкој употреби (перс. Даријуш).
У част цара античке државе
Седамдесет километара северно од Персеполиса свратили смо у Пасаргад, осим Сузе и Персеполиса, трећу најважнију престоницу персијских царева. Остаци зороастијске куле, палате и канала за наводњавање једне од девет чувених персијских башти на листи Унеска леже распрострти по пољани и део су грађевина које су подигнуте за време владавине првог великог цара античке Персије, Кира Великог. Цар Кир Велики био је владар једне од највећих империја на планети и остао је упамћен по првој Повељи о људским правима на свету, чији се оригинал, уклесан клинастим писмом, налази у Британском музеју, у Лондону.
Накше Ростам
Осим гробница у стенама, у једном делу локалитета делимично укопана у земљи вири Зороастијска кула из 6. века пре нове ере, као потврда да су ахeменидски цареви били први владари једнобошци, прве монотеистичке религије на свету, зороастризма.
У подножју једне од гробница уклесаних у стене налази се један од најчувенијих историјских рељефа икада, „Шапурова парада” из 3. века. На рељефу је представљена победа персијског, сасанидског цара Шапура над Римљанима, као и римски цар Валеријан са Филипом Арабљанином, који пред Шапуром клече и моле за милост.
Капија свих нација
Осим надалеко чувене Капије свих нација и остатака неколико делова палата, главну атракцију древног, палатног града представља Велико степениште, с рељефима поданика Персијског царства из свих крајева Азије, који, приказани у природној величини, у реду на степеништу, цару приносе дарове.
