Прожимање урбаних простора и природе
У пејзажу престонице упадљиво је и Велико ратно острво као још једно подручје које растући велеград мора да сачува
Прожимање урбаног простора града и његове природе, као јединствено планирање развоја града – тема је изложбе коју Завод за заштиту природе Србије одржава, уз разна предавања и радионице, у београдској Галерији науке и Технике САНУ до 31. јануара.
Изложба „Простор града – простор природе”, како је рекао академик Слободан Милосављевић на отварању „приближава грађанима живе споменике Београда, кроз вишеслојна значења, као сведоке прошлости са којима смо повезани кроз историју, сећања, успомене, предања и митове. Она је приказ заштићених подручја града у форми видео радова, фотографија и текстова, као и еко-фигура од секундарних сировина које представљају заштићене животињске врста настањене на тлу нашег главног града ”.
Извршни директор Завода за заштиту природе Бранка Вујовић додала је да је циљ поставке да публику упозна са заштићеним подручјима – зеленим оазама Београда, као одабраним примерцима заштићене дендрофлоре и животињских врста, а у циљу очувања, вредновања и интерпретације природне баштине градског простора.
Међу примерима тих оаза или „живих споменика” главног града који су на изложби представљени, јесте и Ада Циганлија. Како се испод изложених фотографија Аде наводи, ово подручје некад није имало данашњи изглед. Све до седамдесетих година 20. века било је то острво на Сави. Хидротехничким захватима створене су две превлаке на сваком рукавцу, којима је Ада повезана са копном, те је тако створено Савско језеро. Циљ урбаниста био је да велеград какав је Београд добије велики Спортско-рекеративни центар у природи. Место на које може да се заиста побегне од градске гужве и загађање, што Ада и данас јесте на више од својих 470 хектара шумско-водене површине. Зато спада у заштићена подручја од 2023. године.
Што се Авале тиче , још је краљ Милан 1859. године наредио да се ова планина „заграђује, те тако спаси од пропадања”, што се сматра првом заштитом овог планинског симбола Београда, препознатљивог по тв торњу на уласку у град. Ова најсевернија шумадисјка планина, на 506 метара надморске висине, уједно је и прво заштићено подручје на територији Србије, јер се увек са обликом неправилне купе и Спомеником незнаном јунаку истицала у ширем пејзажу главног града.
У истом пејзажу, напомињу стручњаци, упадљиво је Велико ратно острво као још једно подручје које растући велеград мора да сачува због своје равнотеже са природним окружењем и његовим добробитима за здравље становника. Како истичу, смештено у „слици” Ушћа Саве у Дунав, заједно са Малим ратним острвом чини Дунавске аде које су оазе нетакнуте природе, само реком раздвојене од урбаног велеградског језгра. „Ова острва су и споменик природе као изузетна геолошко-морфолошка творевина, јер су настала од природног спруда. „Изронила су изнад воденог огледала током 16. века”, како су природњачки стручњаци цитирали писце.
„Град и природа се преплићу и прожимају. Поред еколошког значаја ове теме, природне вредности посебних одлика у композицији градског предела неодвојиве су су од урбаних, историјских и културних топонима. Развијање градског простора с једне стране представља освајање простора природе, док је очување природних ресурса истовремено неопходан услов опстанка. Савремени становник градског простора заборавља на исконску везу са природним окружењем, целином без које и сам губи свој природни, хумани лик. Тиме се занемарује једна од суштинских потреба људског бића, да буде у трајној комуникацији и додиру са природом. Емотивна веза коју негујемо према оазама природе у простору града, омогућава нам да одржимо и створимо однос према природним вредностима које нас окружују, јер тамо где препознајемо вредност, у нама се рађа потреба да то што нам је вредно и сачувамо”, сматра Бранка Вујовић.
Паркови против топлотних острва
Урбани простори у Београду прожимају се са природним кроз концепт зелене инфраструктуре. Под њом се подразумевају паркови, шуме и зелене зоне уз обале река – поред Ушћа и на Ади, у Кошутњаку и Топчидерском парку. Зелена инфраструктура су и дрвореди дуж улица, уз улице и реке, као и урбани џепови зеленила, кровни вртови и озелењене фасаде. Наравно и очувано природно наслеђе – Ботаничка башта и остали ботанички споменици природе, објашњава мастер планер Завода за заштиту природе Марина Станић.
Њена колегиница Јелена Баљак додаје да прожимање урбаних и природних простора у Београду и било ком већем граду доприносе одрживом развоју и унапређењу живота становника. Зелени простори служе за контролу загађења, али и рекреацију и културне манифестације. Такође, смањују ефекат урбаних топлотних острва умањујући температуру и повећавајући влажност. Утичу, додаје и на ментално здравље и ведрину становника, стварајући уједно и хармоничну градску целину.
