Да бисмо схватили колико далеко се отишло у искорењивању заразних и неких других болести широм света, морали бисмо се осврнути уназад. Вакцина против вариолe, смртоносних великих богиња, спасила је 94 милиона живота у последњих 50 година. Ова и друге вакцине биле су револуционарне у заштити здравља људи jер je имунизација најуниверзалнија медицинскa иновација, коју, срећом, навелико користимо широм света. Часопис Лансет (вoл. 403; 25. мај, 2024) процењује да су вакцине против 14 уобичајених проузроковача инфективних болести спасиле 154 милиона живота у последњих пет деценија – по невероватној стопи која износи шест спасених живота сваког минута! Вакцинације су смањиле смртност новорођенчади за 40 одсто на глобалном нивоу и за више од 50 одсто у Африци. Гледано кроз историју, спасиле су више живота од било које друге медицинске интервенције и допринеле су покушају успостављања здравствене правичности. Очигледно је дa правичности ништа не доприноси колико моћ вакцина у превенцији смрти. Студија објављена у Лансету открила је да сваки живот спасен имунизацијом достиже просек од 66 година пуног здравља, без проблема које изазивају многе болести. Све земљe на свету имају свој програм имунизације захваљујући истоименом Програму имунизације Светске здравствене организације (СЗО) из 1974. године. У Одељењу СЗО за имунизацију, вакцине и биологију тврде да свака појединачна земља и територија данас има приступ барем неким вакцинама. Сиромаштво, неухрањеност, немогућност приступа медицинској нези, лоша хигијена и још гори санитарни услови фактори су ризика за заразне болести. У сиромашним земљама вакцине су постигле несразмерну моћ у настојању побољшања правичности и једнакости међу људима. Можда нема веће демонстрације моћи вакцина од њиховог успеха у искорењивању смртоносне вариоле, које више нема на земаљској кугли. Вакцина против вариоле развијена је 1796. године, а два и по века касније, 1967. године, СЗО започела је реализацију интензивираног програма њеног искорењивања, који је подстакао низ иновација. Jедна од њих била је бифуркациона игла (са два врха) помоћу које је вакцинација поједностављена и убрзана, јер онај који вакцинише није морао бити стручно лице.
Инспиративна победа над вариолом
Последњи документовани случај вариоле догодио се у Сомалији 1977. године, а СЗО је 1980. године прогласила вариолу званично искорењеном. За такав успех било је потребно више од политичке воље! Иако је смртоносна вариола била елиминисана из Северне Америке и Европе, честе епидемије су се неко време наставиле у Јужној Америци, Африци и Азији.
Тај успех био је инспирација лекарима и епидемиолозима који су дуго тражили начин да искорене дечју парализу. Од оснивања Глобалне алијансе за вакцине и имунизацију 2000. године, чији је акроним Гави, број случајева дечје парализе, полиомијелитиса, пао је за 99 одсто широм света, али за тај последњи један одсто била је потребна деценија дуже него што је раније планирано.
Стручњаци за јавно здравље добро су знали да се врло мало болести може потпуно искоренити имунизацијом. Упркос томе, тежили су смањењу учесталости болести која се могла спречити вакцином и тако довести до довољно ниског нивоа у коме су тешки морбидитет и смртност занемарљиви.
У протеклих 50 година догодио се огроман напредак у заштити здравља и живота људи, из чега је настао легат правичности и једнакости у здравству.
Сада је питање како све то очувати и шта је најбоље урадити у временима која долазе. Поплава технолошких иновација и политичких одлука у томе је много помогла. Пре него што је почео садашњи програм вакцинације, планиран још 1974. у СЗО, мање од пет беба у свету имало је приступ рутинској имунизацији. Данас је 84 одсто новорођенчади примило три дозе ДТП вакцине, што је мера коришћења за процену глобалне покривености имунизацијом.
Неуспеси током деведесетих навели су глобалне здравствене и финансијске лидере на преиспитивање својих приступа здравственим проблемима, а 2000. године СЗО, Уницеф, Светска банка и Фондација „Гејтс и Гави” основали су Ковак (систем за дистрибуцију вакцина). Захваљујући овом систему имунизовано је, кроз различите кампање, милијарду људи. Од оснивања Фондације „Гејтс и Гави” дошло је до 70 одсто смањења смртности међу децом млађом од пет година. Вакцине против пнеумокока и ротавируса биле су посебно значајне – пнеумонија и проливи су много година међу највећим глобалним убицама деце млађе од пет година. Али чак и ти импресивни бројеви не приказују у потпуности драматичне начине на које вакцине унапређују здравствену једнакост.
На пример, епидемије менингококног менингитиса биле су уобичајене у „појасу менингитиса”, који је део сваке од 26 земаља јужно од пустиње Сахаре, у коме је највећа стопа менингококне болести на свету. До половине заражених умире без лечења. Чак и уз лечење, једна од 10 особа умире. Откад су створене резерве и обезбеђена дистрибуција вакцине против менингитиса А, овај облик болести је скоро елиминисан. Вакцина не само да спасава животе, већ спречава дугорочне последице: након преживљавања менингитиса, чест је губитак слуха, епилептички напади, ампутације удова или слабост, проблеми са видом и мисаоне потешкоће.
Други пример је вакцина против хуманог папилома вируса (ХПВ), која у 90 одсто случајева може спречити појаву карцинома повезаних с њим, укључујући рак грлића материце. Пошто су развијене земље спровеле програме скрининга за рак грлића материце пре неколико деценија, сада се 94 одсто глобалних смртних случајева због тога јавља у неразвијеним земљама.
Програми Фондације „Гејтс и Гави” вакцинисали су више од 16 милиона девојчица широм света против ХПВ-а, а од почетка наредне, 2025, године ова фондација има у циљу вакцинисање још 86 милиона девојчица. Физичке користи неће бити видљиве годинама – потребно је до две деценије да се ХПВ инфекција развије и претвори у рак – али таласи ефеката опште превенције далеко превазилазе спасавање живота једне особе.
Појава вакциналног национализма
Кад је у последњој недељи 2019. године нови вирус корона откривен у Вухану, кинеском граду у ком живи 11 милиона становника, покренута је једна од највећих, најсмртоноснијих пандемија у једном веку. Сви су тражили исто решење: вакцину. За тај вирус није је било нити је могло бити. Последња глобална вирусна пандемија 2009. године коштала је живота 400.000 људи, а узрочник је био грип настао мутацијом грипа из 1918. године, који је био птичјег порекла и за кратко време усмртио 50 милиона људи. Вирус из Вухана је буквално био скочио на човека са неке животиње, највероватније слепог миша. Такав тип грипа својевремено је проузроковао чувене и смртоносне епидемије сарса 2002. и 2003. године, што је касније откривено применом високе технологије.
Дејство вируса корона на друштво и на појединце посебно тешко је погодило сиромашније земље са мање развијеним здравственим системима, а у богатијим земљама људи из заједница са ниским примањима трпели су веће стопе оболевања, умирања и економских потешкоћа. Сједињене Америчке Државе су у првим месецима 2020. године брзо усмериле десет милијарди долара на развој вакцине, а десетине других земаља издвојиле су шта су могле. У свету су оборени сви дотадашњи рекорди у брзини стварања вакцине за неку нову инфективну болест.
Кинески Центар за контролу болести објавио је секвенцу новооткривеног смртоносног вируса 10. јануара 2020. године, а само 11 месеци касније, 8. децембра 2020. године, примењена је прва вакцина против ковида. Међутим, никад се раније није десило ни да за седам месеци оболи 30 милиона људи, умре милион, и то темпом од 50.000 месечно, то јест 7.000 дневно. Сећам се да је у Културном додатку „Политике” од 26. септембра 2020. године освануо наслов Ковид 19 однео је с планете милиониту жртву.У наредна четири месеца умрло је још милион људи. Уницеф, СЗО и Цепи брзо су организовали Ковакс, међународну иницијативу за убрзање развоја и дистрибуције вакцина против ковида. Испоручено је готово две милијарде вакцина. Било је то далеко најбрже, највеће и најефикасније увођење неког лека у употребу, тврде у ГАВИ-у, a часопис Lancet Infectious Diseases изнео је знатно касније податке из којих се види да је вакцина против ковида широм света спречила 19,8 милиона смртних случајева.
Изазови су 2000. године били велики, а дистрибуција вакцина спорна. Ниједна богата земља са приступом дозама вакцине није одлучила да успори њено коришћење како би дозе биле доступне свим људима у земљама које нису могле да их набаве. Све то личило је на ситуацију насталу 2009. године и на удар вакциналног национализма у очекивању налета свињског грипа Х1Н1 и његове пандемије. Представници већине богатих земаља са мало обзира према потребама других унапред су куповали вакцине које се још нису биле ни појавиле на тржишту. Кад су се најзад појавиле, сиромашне земље, њих 75, биле су гурнуте на крај дугачког реда. Прилично хаотична ситуација у том времену била се делимично прелила и у Србију, у којој је део вакцина остао неискоришћен јер се испоставило, као и у целом свету, да је свињски грип био прилично благ. У суштини, без имунитета већине становништва, и богатих и сиромашних, ниједну пандемију није могуће зауставити. Нико није сигуран док сви нису сигурни. Главни циљ СЗО у будућности, у вези с чим нема неслагања, јесте постизање здравствене равноправности јер су сви људи, ма где они живели, једнако вредни.
