Da bismo shvatili koliko daleko se otišlo u iskorenjivanju zaraznih i nekih drugih bolesti širom sveta, morali bismo se osvrnuti unazad. Vakcina protiv variole, smrtonosnih velikih boginja, spasila je 94 miliona života u poslednjih 50 godina. Ova i druge vakcine bile su revolucionarne u zaštiti zdravlja ljudi jer je imunizacija najuniverzalnija medicinska inovacija, koju, srećom, naveliko koristimo širom sveta. Časopis Lanset (vol. 403; 25. maj, 2024) procenjuje da su vakcine protiv 14 uobičajenih prouzrokovača infektivnih bolesti spasile 154 miliona života u poslednjih pet decenija – po neverovatnoj stopi koja iznosi šest spasenih života svakog minuta! Vakcinacije su smanjile smrtnost novorođenčadi za 40 odsto na globalnom nivou i za više od 50 odsto u Africi. Gledano kroz istoriju, spasile su više života od bilo koje druge medicinske intervencije i doprinele su pokušaju uspostavljanja zdravstvene pravičnosti. Očigledno je da pravičnosti ništa ne doprinosi koliko moć vakcina u prevenciji smrti. Studija objavljena u Lansetu otkrila je da svaki život spasen imunizacijom dostiže prosek od 66 godina punog zdravlja, bez problema koje izazivaju mnoge bolesti. Sve zemlje na svetu imaju svoj program imunizacije zahvaljujući istoimenom Programu imunizacije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 1974. godine. U Odeljenju SZO za imunizaciju, vakcine i biologiju tvrde da svaka pojedinačna zemlja i teritorija danas ima pristup barem nekim vakcinama. Siromaštvo, neuhranjenost, nemogućnost pristupa medicinskoj nezi, loša higijena i još gori sanitarni uslovi faktori su rizika za zarazne bolesti. U siromašnim zemljama vakcine su postigle nesrazmernu moć u nastojanju poboljšanja pravičnosti i jednakosti među ljudima. Možda nema veće demonstracije moći vakcina od njihovog uspeha u iskorenjivanju smrtonosne variole, koje više nema na zemaljskoj kugli. Vakcina protiv variole razvijena je 1796. godine, a dva i po veka kasnije, 1967. godine, SZO započela je realizaciju intenziviranog programa njenog iskorenjivanja, koji je podstakao niz inovacija. Jedna od njih bila je bifurkaciona igla (sa dva vrha) pomoću koje je vakcinacija pojednostavljena i ubrzana, jer onaj koji vakciniše nije morao biti stručno lice.
Inspirativna pobeda nad variolom
Poslednji dokumentovani slučaj variole dogodio se u Somaliji 1977. godine, a SZO je 1980. godine proglasila variolu zvanično iskorenjenom. Za takav uspeh bilo je potrebno više od političke volje! Iako je smrtonosna variola bila eliminisana iz Severne Amerike i Evrope, česte epidemije su se neko vreme nastavile u Južnoj Americi, Africi i Aziji.
Taj uspeh bio je inspiracija lekarima i epidemiolozima koji su dugo tražili način da iskorene dečju paralizu. Od osnivanja Globalne alijanse za vakcine i imunizaciju 2000. godine, čiji je akronim Gavi, broj slučajeva dečje paralize, poliomijelitisa, pao je za 99 odsto širom sveta, ali za taj poslednji jedan odsto bila je potrebna decenija duže nego što je ranije planirano.
Stručnjaci za javno zdravlje dobro su znali da se vrlo malo bolesti može potpuno iskoreniti imunizacijom. Uprkos tome, težili su smanjenju učestalosti bolesti koja se mogla sprečiti vakcinom i tako dovesti do dovoljno niskog nivoa u kome su teški morbiditet i smrtnost zanemarljivi.
U proteklih 50 godina dogodio se ogroman napredak u zaštiti zdravlja i života ljudi, iz čega je nastao legat pravičnosti i jednakosti u zdravstvu.
Sada je pitanje kako sve to očuvati i šta je najbolje uraditi u vremenima koja dolaze. Poplava tehnoloških inovacija i političkih odluka u tome je mnogo pomogla. Pre nego što je počeo sadašnji program vakcinacije, planiran još 1974. u SZO, manje od pet beba u svetu imalo je pristup rutinskoj imunizaciji. Danas je 84 odsto novorođenčadi primilo tri doze DTP vakcine, što je mera korišćenja za procenu globalne pokrivenosti imunizacijom.
Neuspesi tokom devedesetih naveli su globalne zdravstvene i finansijske lidere na preispitivanje svojih pristupa zdravstvenim problemima, a 2000. godine SZO, Unicef, Svetska banka i Fondacija „Gejts i Gavi” osnovali su Kovak (sistem za distribuciju vakcina). Zahvaljujući ovom sistemu imunizovano je, kroz različite kampanje, milijardu ljudi. Od osnivanja Fondacije „Gejts i Gavi” došlo je do 70 odsto smanjenja smrtnosti među decom mlađom od pet godina. Vakcine protiv pneumokoka i rotavirusa bile su posebno značajne – pneumonija i prolivi su mnogo godina među najvećim globalnim ubicama dece mlađe od pet godina. Ali čak i ti impresivni brojevi ne prikazuju u potpunosti dramatične načine na koje vakcine unapređuju zdravstvenu jednakost.
Na primer, epidemije meningokoknog meningitisa bile su uobičajene u „pojasu meningitisa”, koji je deo svake od 26 zemalja južno od pustinje Sahare, u kome je najveća stopa meningokokne bolesti na svetu. Do polovine zaraženih umire bez lečenja. Čak i uz lečenje, jedna od 10 osoba umire. Otkad su stvorene rezerve i obezbeđena distribucija vakcine protiv meningitisa A, ovaj oblik bolesti je skoro eliminisan. Vakcina ne samo da spasava živote, već sprečava dugoročne posledice: nakon preživljavanja meningitisa, čest je gubitak sluha, epileptički napadi, amputacije udova ili slabost, problemi sa vidom i misaone poteškoće.
Drugi primer je vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV), koja u 90 odsto slučajeva može sprečiti pojavu karcinoma povezanih s njim, uključujući rak grlića materice. Pošto su razvijene zemlje sprovele programe skrininga za rak grlića materice pre nekoliko decenija, sada se 94 odsto globalnih smrtnih slučajeva zbog toga javlja u nerazvijenim zemljama.
Programi Fondacije „Gejts i Gavi” vakcinisali su više od 16 miliona devojčica širom sveta protiv HPV-a, a od početka naredne, 2025, godine ova fondacija ima u cilju vakcinisanje još 86 miliona devojčica. Fizičke koristi neće biti vidljive godinama – potrebno je do dve decenije da se HPV infekcija razvije i pretvori u rak – ali talasi efekata opšte prevencije daleko prevazilaze spasavanje života jedne osobe.
Pojava vakcinalnog nacionalizma
Kad je u poslednjoj nedelji 2019. godine novi virus korona otkriven u Vuhanu, kineskom gradu u kom živi 11 miliona stanovnika, pokrenuta je jedna od najvećih, najsmrtonosnijih pandemija u jednom veku. Svi su tražili isto rešenje: vakcinu. Za taj virus nije je bilo niti je moglo biti. Poslednja globalna virusna pandemija 2009. godine koštala je života 400.000 ljudi, a uzročnik je bio grip nastao mutacijom gripa iz 1918. godine, koji je bio ptičjeg porekla i za kratko vreme usmrtio 50 miliona ljudi. Virus iz Vuhana je bukvalno bio skočio na čoveka sa neke životinje, najverovatnije slepog miša. Takav tip gripa svojevremeno je prouzrokovao čuvene i smrtonosne epidemije sarsa 2002. i 2003. godine, što je kasnije otkriveno primenom visoke tehnologije.
Dejstvo virusa korona na društvo i na pojedince posebno teško je pogodilo siromašnije zemlje sa manje razvijenim zdravstvenim sistemima, a u bogatijim zemljama ljudi iz zajednica sa niskim primanjima trpeli su veće stope obolevanja, umiranja i ekonomskih poteškoća. Sjedinjene Američke Države su u prvim mesecima 2020. godine brzo usmerile deset milijardi dolara na razvoj vakcine, a desetine drugih zemalja izdvojile su šta su mogle. U svetu su oboreni svi dotadašnji rekordi u brzini stvaranja vakcine za neku novu infektivnu bolest.
Kineski Centar za kontrolu bolesti objavio je sekvencu novootkrivenog smrtonosnog virusa 10. januara 2020. godine, a samo 11 meseci kasnije, 8. decembra 2020. godine, primenjena je prva vakcina protiv kovida. Međutim, nikad se ranije nije desilo ni da za sedam meseci oboli 30 miliona ljudi, umre milion, i to tempom od 50.000 mesečno, to jest 7.000 dnevno. Sećam se da je u Kulturnom dodatku „Politike” od 26. septembra 2020. godine osvanuo naslov Kovid 19 odneo je s planete milionitu žrtvu.U naredna četiri meseca umrlo je još milion ljudi. Unicef, SZO i Cepi brzo su organizovali Kovaks, međunarodnu inicijativu za ubrzanje razvoja i distribucije vakcina protiv kovida. Isporučeno je gotovo dve milijarde vakcina. Bilo je to daleko najbrže, najveće i najefikasnije uvođenje nekog leka u upotrebu, tvrde u GAVI-u, a časopis Lancet Infectious Diseases izneo je znatno kasnije podatke iz kojih se vidi da je vakcina protiv kovida širom sveta sprečila 19,8 miliona smrtnih slučajeva.
Izazovi su 2000. godine bili veliki, a distribucija vakcina sporna. Nijedna bogata zemlja sa pristupom dozama vakcine nije odlučila da uspori njeno korišćenje kako bi doze bile dostupne svim ljudima u zemljama koje nisu mogle da ih nabave. Sve to ličilo je na situaciju nastalu 2009. godine i na udar vakcinalnog nacionalizma u očekivanju naleta svinjskog gripa H1N1 i njegove pandemije. Predstavnici većine bogatih zemalja sa malo obzira prema potrebama drugih unapred su kupovali vakcine koje se još nisu bile ni pojavile na tržištu. Kad su se najzad pojavile, siromašne zemlje, njih 75, bile su gurnute na kraj dugačkog reda. Prilično haotična situacija u tom vremenu bila se delimično prelila i u Srbiju, u kojoj je deo vakcina ostao neiskorišćen jer se ispostavilo, kao i u celom svetu, da je svinjski grip bio prilično blag. U suštini, bez imuniteta većine stanovništva, i bogatih i siromašnih, nijednu pandemiju nije moguće zaustaviti. Niko nije siguran dok svi nisu sigurni. Glavni cilj SZO u budućnosti, u vezi s čim nema neslaganja, jeste postizanje zdravstvene ravnopravnosti jer su svi ljudi, ma gde oni živeli, jednako vredni.
