Град римских терми, претеча спа центара
Један од најкасније откривених античких градова на територији данашње Турске, на тлу римске провинције Ликије, јесте стара тврђава Фаселис. Поред вековима напуштеног града између планина Беј, националног парка Олимпос и Средоземног мора, 16 километара од Кемера и недалеко од Анталије, пут није директно пролазио.
„Откада је потом, шездесетих отворен и за јавност, многи од нас имају упечатљиве успомене из детињства, с плаже испред старих античких лукова у боровој шуми, где су нас родитељи доводили јер смо чак до острвца преко пута могли да се купамо у плићаку, чистог мора”, са сетом прича водич Емре Чагдаш Бакир о свом првом сусрету са једним од најочуванијих античких градова у ком радови на обнови непрекидно и даље трају – уверили смо се приликом недавне посете српских и бугарских новинара у организацији Центра за културу Турске.
Већина сачуваних, премда временом урушених грађевина су из римског периода, тачније другог и трећег века, а има и здања из византијског доба. Ипак, град су основали колонисти са Родоса, пристигавши на данашњу плажу у седмом веку пре наше ере.
„По легенди, још са брода су тражили од газде имања на обали да им ово место, пуно птица, цвећа и пчела поклони у замену за слану рибу. Приставши, каже прича, газда је био преварен: врло брзо још тад у далекој историји градић постаје трговински центар западне Ликије и важна станица између Грчке, Азије и Египта. Због трговине са пиратима, међутим, ликијска федерација древних градова избацила га је из своје лиге и једно време чак припада Памфилији. Александра Великог град је дочекао као ослободиоца и предаје му златну круну, због чега се верује да је златни саркофаг са пепелом војсковође сакривен у Фаселису. По предању, пребачен је у 'залазак сунца' Римског царства кад се раширило хришћанство”, прича Емре.
Као део римске провинције, касније, Фаселис је стратешка војна и трговинска тачка Медитерана. И данас се међу рушевинама виде остаци војне, као и јужне и северне трговинске луке, како су се звале. Процват града трајао је три века, а године 129. посећује га цар Хадријан, римски владар који је највише путовао, у част њему су подизали градске капије широм света. Али, само у Фаселису, због значаја његових лука, ова капија, и данас прилично сачувана, налази се на пристаништу. Кроз њу смо ушли у стару главну улицу која води на чак три трговачка сквера. Са једног од њих ушли смо у типичан хеленистички амфитеатар из четвртог века п.н.е. Са другог трга смо стигли до низа малих градских терми.
„Римљани су на ове просторе донели нову традицију, купатило као једно од главних места окупљања и опуштања. У то доба није имало много где да се проводи време, а таква места била су идеална да га грађани не би превише трошили на размишљање о одлукама власти, због чега су вероватно уведене и гладијаторске игре. Типичан римски хипокауст систем загревања воде, чије остатке налазимо, претеча је најсавршенијих система, као и данашњег спа центра”, каже Чагдаш.
Римско купатило, показује, имало је више соба: аподитеријум или свлачионицу, калдаријум или просторију у коју је у слаповима кроз цеви дотицала врућа вода, тапидаријум или топлу собу у коју је даље одлазила расхлађена и на крају, фригидаријум или хладну собу. У Фаселису су шок терапије топло-хладно, популарне у спа центрима, постојале пре 22 столећа”, како каже водич.
Изнад паркинга за аутобусе, на излазу, издижу се импозантно велики лукови каменог аквадукта, претече савременог водовода, којим се становништво снабдевало водом за пиће из планинских извора. После владавине Турака Селџука и са порастом трговине у Анталији, Фаселис у 13. веку губи значај и већина становништва га тада напушта.
Т
