Доктор наука и рокер
Један је од аутора изложбе посвећене минералима у Галерији Природњачког музеју у Београду, истовремено и гитариста групе С.А.Р.С. чији је хит „Буђав лебац” и данас радо слушан
Јавност је за Александра Луковића први пут чула 2006. године, када су Лукац и Жабац (Драган Ковачевић), основали бенд С.А.Р.С. Данас је Луковић познат не само као „доктор” за гитару, већ и као стручњак за минерале. Он је доктор наука, кустос Природњачког музеја у Београду и заједно с Душицом Стојановић из Музеја Југославије аутор изложбе „Минерална блага Југославије: примерци из поклон-збирке Јосипа Броза Тита”, која траје од краја септембра у Галерији Природњачког музеја у Београду на Калемегдану.
Александар Луковић Лукац „друговање” с гитаром започео је пре три деценије.
– Први контакт био је негде крајем основне школе 1993. године, у време када су гитарски бендови били још активни и када је свирање гитаре било у тренду. Иако многи те године памте као мрачне и туробне, за нас је то било време откривања музичке сцене Београда и Србије, одлазака на концерте и формирања бендова – присећа се Луковић.
Када је реч о музичком образовању, каже да је све сам научио из музичке литературе која је у то време била углавном оријентисана на класичну музику, док се за нешто модернију музику знање преносило „с колена на колено”.
Бенд С.А.Р.С. (Свеже ампутирана рука Сатријанија) један је од наших најуспешнијих новијих бендова. Успеси, који се огледају и у препуним дворанама и по вишемилионским прегледима на „Јутјубу”, почели су да се нижу од песме „Буђав лебац”, прихваћене широм региона, јер о тужном животу пева на један весео начин, уз раскошну фузију диско-музике, фанка и попа.
Спот за песму „Лутка” има више од 78 милиона прегледа, а огромну слушаност бележе и песме „Перспектива”, „За њом”, „Практична жена”, „Веруј ми”, „Ратујемо ти и ја”. Занимљиво је чути како су настали неки од хитова.
– Оно што је упечатљиво у тим песмама јесте сатиричан приступ тематској обради, карактеристичној за наш народ и цело ово подручје. У том духу су и настале ове песме као револт на лошу социјалну ситуацију. Конкретно, идеја и текст песме „Буђав лебац” из периода су студентских протеста (2006. или 2007. године) као одраз нарастајућих класних разлика. Чини ми се да је и данас адекватна. „Перспектива”, песма с другог студијског албума, само се надовезује на већ покренуту тематику с првог албума, али с додатном примесом етно-мелоса. „Лутка” је спој различитих афинитета аутора песме и заиста нисмо имали намеру да то буде тип песме како је данас људи виде, али очигледно да некада песме имају живот независан од аутора – објашњава.
С.А.Р.С. важи за један од најтраженијих ауторских бендова на простору бивше СФРЈ, с више од 500 концерата. Порука коју шаљу веома је јасна: мир и љубав. Сматрају да је то разлог што за све ове године колико наступају нису имали ниједну непријатну ситуацију где год да су свирали.
Признаје да је тешко издвојити неко посебно место где најрадије наступају.
– Углавном су најбољи и најпосећенији концерти у главним градовима бивших република, бивше Југославије, али то не значи да су и нама увек најдражи. Често се дешава да у неком мањем месту доживимо фантастичан одзив публике, а то додатно инспирише бенд да боље свира – каже наш саговорник.
Тако је и после 18 година бенд врло активан, у току је децембарска турнеја, а на питање да ли је испунио очекивања наш саговорник каже:
– Скромност нам није врлина, имало смо велике амбиције, то смо и постигли. Шта даље, видећемо.
Балада „Лутка”, откад је изашла 2013. године, често се на свадбама свира за први плес. С обзиром на то да је Луковић прошле године стао на „луди камен”, питамо га да ли су заплесали уз ове риме?
– Нисмо – кратко одговара.
Фасциниран спојем физике и геометрије
Ретки су музичари који су успели да стекну и академско образовање. Није тај пут ни за Александра био без успона и падова, с обзиром на бурно време у којем је стасавао.
– Моје образовање био је један „нелинеаран процес”. Средњу економску уписао сам из радозналости, а и да мало променим друштво. Сви из краја уписали су 13. или 15. гимназију, ја сам био у друштву штребера, с којима сам ишао на разна такмичења и више ми то није било интересантно. Такође, чули смо да у одељењу економске школе има јако мало дечака – прича.
Након завршене средње школе уписао је студије филозофије на Филозофском факултету где је стигао до треће године.
– Нажалост, моју генерацију захватило је све што је могло: студентски протести, бомбардовање, 5. октобар, убиство премијера… Једноставно било је немогуће студирати. Након тога уписујем студије геологије где сазнајем за смер минералогија, који ме фасцинира спојем физике и геометрије, нешто чиме сам се бавио и током студија филозофије. После је све ишло својим током до доктората – каже Луковић.
Три године волонтирао је пре него што је 2011. примљен као дипломирани инжењер геологије на место кустоса у Природњачком музеју у Београду.
– Минералогија, као и геологија, наука је која се базира на теренским активностима прикупљања узорака, а ја као кустос имам целу једну ризницу узорака за испитивање, наравно да је то фантастично окружење за једног научника ове области – наводи Луковић, који све време „тка” на више „разбоја”.
Докторирао је на геологији Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду. Од 2008. до 2019. године као аутор припремио је 13 изложби, али свирања гитаре није се одрекао.
– Моја филозофија је да све може да се постигне ако се добро организујете и ако посао волите и посматрате као забаву. У супротном, и устајање из кревета вам је тешко. Наравно, стигне вас умор, ипак ми као бенд прелазимо доста километара и то није нимало пријатно. Понекад идем директно на посао с концерта и обрнуто, али то ми представља уживање што се заправо најбоље видело током епидемије кад је све стало – подсећа наш саговорник.
Узорак с месеца
Изложба „Минерална блага Југославије: примерци из поклон-збирке Јосипа Броза Тита” привукла је велику медијску пажњу.
– Ова изложба представља рекапитулацију рада на поклон-збирци Јосипа Броза. Она се не односи само на минерале, већ и на сложени музејски предмет који поред минералошког има и историјску вредност. Оваква поставка ретка је прилика да се на једном месту види синтеза ове две науке. Циљ ове мултидисциплинарне изложбе био је да се прикаже утицај рударства на развој послератне СФРЈ, на значај минералне експлоатације тог времена. Осим тога, ова збирка обухвата поклоне које је Броз добио од великог броја државника као и поклоне од изузетног значаја, као што је узорак месечевог тла дар америчког председника Никсона. Као значајне експонате ове збирке издвојио бих и поклон-збирке Урала, збирку минерала локалитета Стари Трг – Трепча, бериле са Цера, антимоне из лежишта Зајача, збирку минерала с подручја Македоније – набраја кустос.
Када је реч о циљу и поруци изложбе, могло би се рећи у ово време врло актуелне, Луковић каже:
– На самом крају изложбе приказали смо штетан утицај рудника на животну средину и могућности рекултивације, и ту заиста нема дилеме. Али треба бити објективан и суочити се с питањем да ли је рударство у 21. веку неопходно или „може и другачије”, како каже текст једне наше песме. И искрено, нема много људи у овој држави који могу да вам дају одговор на то питање, али сви имају мишљење.
