Песма Гори лампа настала у логору

Сећање на Самударипен или холокауст над Ромима у Другом светском рату, кроз музичко наслеђе овог народа, била је тема песничко-концертне вечери одржане синоћ у дворани Београдске филхармоније поводом међународног дана сећања на жртве овог геноцида.  У подсећању на страдања, о погрому Рома говорили ромски представници у владама Северне Македоније и Хрватске, као и председник Савета ромске националне мањине у Србији   Далибор Накић и историчар др Милован Писари.

После пројекције филма „Песме бола и сећања” Вере Куртић, одржана је промоција књиге „Живот Рома препун је суза” Златомира Јовановића, председника Удружења ромских књижевника. У сарадњи овог удружења са организацијом „Романипен” из Берлина, аутор је написао књигу која се бави песмама насталим у мрачном периоду историје ромског народа на нашем тлу, на ком је страдао велики број мушкараца, жена и деце, али се њихов тачан број и даље не зна. По општим подацима, сматра се да је на тлу Европе убијено око пола милиона Рома и Синта, а око 12.000 у београдским логорима. Песме је читала глумица Мирјана Максимовић.

Роми су, по Јовановићевим речима, у смрт одлазили мирно и  достојанствено, певајући, а да би указали на неправду која им се услед расиситичке и дискриминаторске фашистичке политике дешава. „Ова књига није историјска, али је важна јер говори о томе како су велико страдање осетили сами Роми. У песмама налазимо осећања неправде, очаја и трауме, кроз која су пролазили људи у околностима изазваним туђом мржњом, свирепошћу и похлепом. Оне су залог за будућност као сведочанство о геноциду који нико не може и не сме да негира”, каже.

У оквиру истог пројекта одржан је концерт виртоуза Београдске филхармоније на хармоници Дејана Јовановић и његовог ансамбла „Балкан симфони” уз оркестар Зорана Мулића, Дечји хор ДКЦ и хор „Бели анђео”. Дејан Јовановић обрадио је песме из збирке, настале у концентрационим логорима у Србији, попут песама „Пхабол лампа”(гори лампа), „Лила си ма” и других. Песме су извели наша солисткиња Мина Глигорић и бугарски уметник Нено Илијев.  Концерт је завршен ритмовима најпознатијих ромских мелодија са нашега тла.