Машинац и родољуб
Проф. др Иван Мицкоски је оставио велики траг у науци из области машинства и врло је уважен на простору бивше Југославије, као и у Европи. Поносан је на успехе своје деце: ћерка је угледни фармацеут, а син је професор на факултету, али и премијер Северне Македоније
Мицкоски – презиме добро познато, пре свега, због Христијана Мицкоског, премијера Северне Македоније, лидера партије ВМРО-ДПМНЕ. Један део читалаца зна да је он и доктор машинских наука и врло успешан и на научном пољу.
Међутим, овог пута није реч о Христијану, бар не директно о њему, већ о његовом оцу, проф. др Ивану Мицкоском, који је оставио велики траг у науци из области машинства. Ово је и прича о успеху једне породице на научном и политичком пољу у временима када је изузетно тешко одупрети се препрекама и пливати поносно ка циљу, а уз то дати допринос и науци.
Проф. др Иван Мицкоски предавао је на Машинском факултету у Скопљу – Институт за механику, Одсек за мехатронику, а његов научноистраживачки фокус био је на развоју равно-полужних механизама, софтверских пакета за оптимизацију механизама, те на шинским возилима, као и на пројектовању и симулацији мехатроничких система.
За допринос науци добио је укупно 27 награда и признања, међу којима су Орден рада, Награда Града Скопља „13. новембар”, Првомајска награда рада, Златна медаља на Изложби проналазача, истраживања и иновација ИНТЕЛЕКТ у Софији. Три пута је добио награде за најуспешније иновације, двоструки је добитник Сребрне медаље „ЕУРЕКА 96” (1996, 1999, Брисел), те златних медаља (Казабланка; Нирнберг), награде Патент године 2006.
На Машинском факултету у Скопљу отворио је смер Железничко машинство, на коме је дипломирало 60 инжењера. Допринео је оснивању Катедре за мехатронику 2004, када је мехатроника уведена као дисциплина на Институту за механику. Како каже, до сада је на овом модулу дипломирало око 300 студената.
Брзе пруге изазован подухват
„Образовао сам врхунске инжењере мехатронике, а неки већ имају научна факултетска звања. На Машинском факултету у Скопљу највећи број студената уписује ову дисциплину, а дипломци су тражени и ван граница наше земље. Поносан сам на то што смо до данас успели да урадимо све што је урађено у овој области на светском нивоу”, истиче професор, позивајући младе да се заинтересују за ову дисциплину јер је она данас највећи покретач светских иновација.
Радио је широм Југославије и знатно допринео унапређењу железнице. Дванаест година радио је у Металском заводу „Тито” – Скопље, у фабрици кочница за шинска возила бивше СФРЈ, сада „Ваптек”.
„То је била четврта компанија у свету која је производила ову врсту опреме, поред ’Ерликона’, ’Кнора’ и ’Вабко Вестинхауса’”, подсећа Мицкоски. Управо ту је реализовао седам патената који се односе на уређаје за кочиону опрему и који су примењени на железничким возилима, а који се и данас производе.
Поред тога, Мицкоски је пријавио 19 патената, међу њима и мењач притиска, који учествује у унапређењу кочења на шинским возилима. Тај проналазак је стекао право за међународну употребу 1982. одлуком Међународне комисије за кочнице.
Будући да се данас у Србији гради брза пруга, а све се више говори да ће је добити и Северна Македонија, питали смо нашег саговорника колико је то изазован подухват, имајући у виду, пре свега, конфигурацију терена.
„Ово значи да се саобраћајни, технички и експлоатациони параметри железничких пруга морају ускладити с траженим захтевима. Морају испунити све прописане услове у погледу брзине вожње, врсте и обима саобраћаја, осовинског оптерећења, конструктивних елемената, граничних елемената трасе, нивоа техничке опремљености, пропусне и превозне моћи, степена безбедности и сигурности у одвијању саобраћаја. За планирање нове пруге или модернизације постојећих мора се прво дефинисати њихова улога и саобраћајни значај у оквиру железничке мреже, затим услови које морају да испуњавају”, објашњава наш саговорник.
На Машинском факултету у Скопљу дипломирао је и Христијан Мицкоски, премијер Северне Македоније, и у научној области остварио завидне резултате. Његова докторска дисертација је била „Fuzzy-контрола манипулационих робота”, основ за развој нових производа у свим гранама индустрије.
Отац и син патентирали су аутоматски континуални мењач притиска ваздуха у кочионим цилиндрима шинских возила. Заједно су освојили и Златну медаљу IENA 06 (2006, Нирнберг).
На питање да ли је Христијан бољи на научном или политичком пољу његов отац одговара да је успео да пронађе равнотежу: „Као професор и истраживач, Христијан је темељан и прецизан, како су га и студенти оценили у анонимној анкети. Као политичар и државник, велики је борац за добробит македонског народа и земље. Велики је родољуб, као и ја.”
Кључ успеха посвећеност раду
„Када смо заједно, разговарамо и о науци и о политици”, наводи наш саговорник истичући да га је Христијан својим постигнућима надмашио, што је сан сваког родитеља и потврда да је васпитање и усмерење на прави пут било успешно.
Ипак, професор није поносан само на сина већ и на ћерку, која је, такође, веома успешна у науци, али у области фармакологије.
„Поносан сам на своју децу јер чврсто иду путем којим сам ја ишао”, закључује наш саговорник.
Ово је била прича о породици Мицкоски, која је, и поред свих недаћа, социјалних и ратних вихора који су захватали овај регион, истрајала на путу успеха у науци, али и у политици. Порука професора је и да је кључ успеха у посвећености учењу и раду.
