Mašinac i rodoljub
Prof. dr Ivan Mickoski je ostavio veliki trag u nauci iz oblasti mašinstva i vrlo je uvažen na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u Evropi. Ponosan je na uspehe svoje dece: ćerka je ugledni farmaceut, a sin je profesor na fakultetu, ali i premijer Severne Makedonije
Mickoski – prezime dobro poznato, pre svega, zbog Hristijana Mickoskog, premijera Severne Makedonije, lidera partije VMRO-DPMNE. Jedan deo čitalaca zna da je on i doktor mašinskih nauka i vrlo uspešan i na naučnom polju.
Međutim, ovog puta nije reč o Hristijanu, bar ne direktno o njemu, već o njegovom ocu, prof. dr Ivanu Mickoskom, koji je ostavio veliki trag u nauci iz oblasti mašinstva. Ovo je i priča o uspehu jedne porodice na naučnom i političkom polju u vremenima kada je izuzetno teško odupreti se preprekama i plivati ponosno ka cilju, a uz to dati doprinos i nauci.
Prof. dr Ivan Mickoski predavao je na Mašinskom fakultetu u Skoplju – Institut za mehaniku, Odsek za mehatroniku, a njegov naučnoistraživački fokus bio je na razvoju ravno-polužnih mehanizama, softverskih paketa za optimizaciju mehanizama, te na šinskim vozilima, kao i na projektovanju i simulaciji mehatroničkih sistema.
Za doprinos nauci dobio je ukupno 27 nagrada i priznanja, među kojima su Orden rada, Nagrada Grada Skoplja „13. novembar”, Prvomajska nagrada rada, Zlatna medalja na Izložbi pronalazača, istraživanja i inovacija INTELEKT u Sofiji. Tri puta je dobio nagrade za najuspešnije inovacije, dvostruki je dobitnik Srebrne medalje „EUREKA 96” (1996, 1999, Brisel), te zlatnih medalja (Kazablanka; Nirnberg), nagrade Patent godine 2006.
Na Mašinskom fakultetu u Skoplju otvorio je smer Železničko mašinstvo, na kome je diplomiralo 60 inženjera. Doprineo je osnivanju Katedre za mehatroniku 2004, kada je mehatronika uvedena kao disciplina na Institutu za mehaniku. Kako kaže, do sada je na ovom modulu diplomiralo oko 300 studenata.
Brze pruge izazovan poduhvat
„Obrazovao sam vrhunske inženjere mehatronike, a neki već imaju naučna fakultetska zvanja. Na Mašinskom fakultetu u Skoplju najveći broj studenata upisuje ovu disciplinu, a diplomci su traženi i van granica naše zemlje. Ponosan sam na to što smo do danas uspeli da uradimo sve što je urađeno u ovoj oblasti na svetskom nivou”, ističe profesor, pozivajući mlade da se zainteresuju za ovu disciplinu jer je ona danas najveći pokretač svetskih inovacija.
Radio je širom Jugoslavije i znatno doprineo unapređenju železnice. Dvanaest godina radio je u Metalskom zavodu „Tito” – Skoplje, u fabrici kočnica za šinska vozila bivše SFRJ, sada „Vaptek”.
„To je bila četvrta kompanija u svetu koja je proizvodila ovu vrstu opreme, pored ’Erlikona’, ’Knora’ i ’Vabko Vestinhausa’”, podseća Mickoski. Upravo tu je realizovao sedam patenata koji se odnose na uređaje za kočionu opremu i koji su primenjeni na železničkim vozilima, a koji se i danas proizvode.
Pored toga, Mickoski je prijavio 19 patenata, među njima i menjač pritiska, koji učestvuje u unapređenju kočenja na šinskim vozilima. Taj pronalazak je stekao pravo za međunarodnu upotrebu 1982. odlukom Međunarodne komisije za kočnice.
Budući da se danas u Srbiji gradi brza pruga, a sve se više govori da će je dobiti i Severna Makedonija, pitali smo našeg sagovornika koliko je to izazovan poduhvat, imajući u vidu, pre svega, konfiguraciju terena.
„Ovo znači da se saobraćajni, tehnički i eksploatacioni parametri železničkih pruga moraju uskladiti s traženim zahtevima. Moraju ispuniti sve propisane uslove u pogledu brzine vožnje, vrste i obima saobraćaja, osovinskog opterećenja, konstruktivnih elemenata, graničnih elemenata trase, nivoa tehničke opremljenosti, propusne i prevozne moći, stepena bezbednosti i sigurnosti u odvijanju saobraćaja. Za planiranje nove pruge ili modernizacije postojećih mora se prvo definisati njihova uloga i saobraćajni značaj u okviru železničke mreže, zatim uslovi koje moraju da ispunjavaju”, objašnjava naš sagovornik.
Na Mašinskom fakultetu u Skoplju diplomirao je i Hristijan Mickoski, premijer Severne Makedonije, i u naučnoj oblasti ostvario zavidne rezultate. Njegova doktorska disertacija je bila „Fuzzy-kontrola manipulacionih robota”, osnov za razvoj novih proizvoda u svim granama industrije.
Otac i sin patentirali su automatski kontinualni menjač pritiska vazduha u kočionim cilindrima šinskih vozila. Zajedno su osvojili i Zlatnu medalju IENA 06 (2006, Nirnberg).
Na pitanje da li je Hristijan bolji na naučnom ili političkom polju njegov otac odgovara da je uspeo da pronađe ravnotežu: „Kao profesor i istraživač, Hristijan je temeljan i precizan, kako su ga i studenti ocenili u anonimnoj anketi. Kao političar i državnik, veliki je borac za dobrobit makedonskog naroda i zemlje. Veliki je rodoljub, kao i ja.”
Ključ uspeha posvećenost radu
„Kada smo zajedno, razgovaramo i o nauci i o politici”, navodi naš sagovornik ističući da ga je Hristijan svojim postignućima nadmašio, što je san svakog roditelja i potvrda da je vaspitanje i usmerenje na pravi put bilo uspešno.
Ipak, profesor nije ponosan samo na sina već i na ćerku, koja je, takođe, veoma uspešna u nauci, ali u oblasti farmakologije.
„Ponosan sam na svoju decu jer čvrsto idu putem kojim sam ja išao”, zaključuje naš sagovornik.
Ovo je bila priča o porodici Mickoski, koja je, i pored svih nedaća, socijalnih i ratnih vihora koji su zahvatali ovaj region, istrajala na putu uspeha u nauci, ali i u politici. Poruka profesora je i da je ključ uspeha u posvećenosti učenju i radu.
