Моћ срећократије
Књиге са саветима како постати срећан су врло популарне, али психолози упозоравају на осећаје кривице и незадовољства који се јављају кад све не испадне баш онако како смо желели
Научници мере све, па и срећу. Мере се и најсрећније нације, а већ низ година у врху су скандинавске земље. До пандемије вируса корона за срећу је било важно природно и друштвено окружење, сада је постало важније водити рачуна о осталим члановима заједнице.
Све више психолога истиче да је у модерно доба појам среће постао себичан концепт, као и бизнис. Књиге о томе како да будемо срећни често се нађу на листама бестселера.
Тренуци доброг расположења
Харвардов онлајн курс „Управљање срећом” један је од његових најпопуларнијих, а процењује се да је више од четири милиона људи уписало бесплатни курс са Јејла „Наука о добробити”.
Едгар Кабанис у књизи „Срећократија: како наука и индустрија среће контролишу наше животе” објашњава колико су опасни слогани попут „Ако стварно то желите, можете то и да добијете”. Они код људи могу да створе осећаје кривице и незадовољства кад све не испадне баш онако како су желели.
„Иако је срећа кључна за наше постојање, овај појам још нема јасну научну дефиницију”, подсетио је Моше Бар, аутор књиге „Лутање ума: како стални ментални ангажман може побољшати расположење и повећати креативност”, коју је представио и амерички часопис „Психологија данас”.
За њега је срећа „укупан број и трајање тренутака у добром расположењу – што их је више, то боље”.
Призор навијача који су скакали од среће на утакмици на бразилској Маракани навео га је да поразмисли шта је заиста срећа. Дошао је до закључка да није све у бурним осећањима која се могу уочити на концерту или фудбалском стадиону. Тихо гледање заласка сунца или лежање на трави под дрветом може изазвати срећу, али у мирнијим тоновима.
Није чак ни поуздано јасно да ли је добро стално бити у добром расположењу. Баланс је важан.
Бар предлаже два начина којим се може подстаћи срећа: такозвано „преформулисање” искуства и „урањање”.
Истина је, догађаји који нам се дешавају могу утицати на нашу срећу, али је најважнија наша реакција на те ствари или искуства. На примеру из свог живота објашњава како је то могуће урадити. Описује како је недавно, да би се вратио у форму, након дуже паузе поново почео да трчи на стази дугој 10 километара на плажи уз Средоземно море:
„Убрзо сам остао без даха и на пола пута сам, уместо да трчим, почео да ходам. Фрустриран, кренуо сам кући с тешким, негативним емоцијама. Познато ми је разочаравајуће искуство када су моје амбиције превазилазиле моје способности, али овог пута сам доживео просветљење. Схватио сам да сам на плажи једина особа с тужним изразом лица. Око мене су људи уживали у топлом сунцу, мирису мора и слободном времену на прелепом месту. Преформулисао сам своје искуство и рекао себи да имам срећу да будем на плажи усред радног дана – нисам седео за рачунаром у канцеларији, на састанку или се мучио пишући. Мењање начина на који сам гледао ситуацију драстично је променило моје стање набоље.”
Урањање у игру с децом
Други савет овог психолога је да у свом животу обезбедите време за „урањајуће” доживљаје. „Урањање” подразумева радикалну промену перспективе. Упитајте се када сте последњи пут били толико ангажовани у некој активности да сте се потпуно изгубили у томе? Да ли је то било пењање на изазован планинарски пут? Или узбудљива вожња ролеркостером?
Психолог подсећа да свесно можемо натерати себе да у нешто „уронимо”: устати од посла, искључити мобилни телефон и сести на под и посветити се игри с децом.
